"Hoće narodu da ogade praznike"
Ništa nije slučajno, komentariše martovsko stradalništvo Srba etnolog Dragomir Antonić koji tvrdi da su svetski moćnici unapred osmislili i isplanirali, većinu dešavanja u novijoj istoriji.
- Poslednjih decenija se mnogo toga dešavalo upravo na velike srpske datume ili praznike koji se vekovima slave. Verujem da je to kako bi ih ogadili našem narodu i srušili neke srpske mitove. Na primer, nemačko bombardovanje se desilo na Vaskrs, 6. aprila 1941. godine, zločin u Kravicama, tokom ratova 90-ih na Božić, a sve da bi ljudi umesto što će se na taj dan radovati, ako nekog izgube, svake godine tog datuma tugovati - pojašnjava naš sagovornik.
On je uveren da je unapred osmišljeno i od Srbije traženo da bivši predsednik Srbije Slobodan Milošević baš 28. juna na Vidovdan, bude izručen Haškom tribunalu, kako bi Srbi konačno napustili kosovski mit.
Ubijanje vere
- Sve ružno se događalo u martu, pa je valjda zato 8. mart ostao Dan žena, a iskazivanje ljubavi je prebačeno na 14. februar koji je inače kod nas u Srbiji od davnina slavljen kao Sveti Trifun. Dan ovog sveca, zaštitnika vinogradara, na Zapadu je proglašen za Svetog Valentina ili Dan zaljubljenih - kaže Antonić, ukazujući da je upravo dan ljubavi jedan od primera kako se praznici preimenuju i vremenom ih narod zaboravi.
- Monoteističke religije, kao što su hrišćanska, budistička i islam imaju ukorenjene praznike od davnina, pa je osmišljeno da se pokriju nekakvim omotačem i na taj način da im se promeni izvorno značenje. Đurđevdan, 6. maj, značio je, recimo, proslavu majskog drveća, odnosno njihovog cvetanja, pa je izmenjen i u hrišćanstvu posvećen Svetom Đorđu koji ubiva aždahu. Simboliku prethodnog praznika i cvetanja drveta koju su slavili njihovi dedovi, pamte dve, tri generacije, a već četvrta zaboravi i usvoji novo značenje - objašnjava ovaj stručnjak kako se menjaju značenja praznovanja u narodu.
Potom se, prema njegovim rečima, to izmenjeno praznovanje nekog datuma širi među novim generacijama brišući autentičnost verovanja i njegov viševekovni značaj u narodu.
Antonić za "Vesti" govori i o arhetipu u etnologiji, i objašnjava da se, u srpskom narodu, kad nešto ne valja govorilo "đavolja posla". Kao primer tog nasleđenog okvira celokupnog iskustva, daje nedavni izbor Donalda Trampa za predsednika SAD, odnosno kada su Amerikanci proglasili ruske hakere đavolima. Pokušali su slično i sa Kinezima, ali im je propalo.
- Kod nas se govorilo "mrze ih kao Nemce", a SAD su koristeći te metode počele da proizvode "mrze ih kao Ruse" - pojašnjava Antonić kako je se neki stav gotovo usađuje u genetski kod nacije.
Kuća nasred vojnog puta
U martu prestaje sneg pa su, kako ukazuje filozof Nikola Tanasić, još stari Rimljani tada kretali u vojne pohode.
- Tako je ovaj mesec, kao tradicionalni početak vojnih delatnosti i nazvan po njihovom bogu rata Marsu - pojašnjava naš sagovornik.
On je za "Vesti" objasnio da je poznato kako su se, u staro doba, dešavali ciklusi ratnih pohoda kada "okopni sneg", a da je teritorija današnje Srbije u tim ratovanjima bila vekovima na putu svim vojskama.
- Vremenom se to uskladilo sa nacionalnim mitom, ali priča o pogubnom martu za Srbiju, nema većeg značaja od horoskopa - zaključio je Tanasić .
Arhetip je, kako kaže, i priča o krvavom martu za srpski narod i zemlju.
- Bilo je stradanja i u drugim mesecima, ali je uzet baš mart. Možda baš što je kod nas zbog promenljivog vremena uvrežen izraz "baba marta" koji ružno zvuči i tretira se kao nešto negativno - pojašnjava ovaj etnolog.
Cilj je, smatra naš sagovornik, da se narodu ogade praznici i da posle mnogo vekova, bude promenjeno njihovo značenje i verovanje.
PODSEĆANjE
1941. Potpisivanje Trojnog pakta s Hitlerovom Nemačkom
Velike demonstracije građana protiv tog sporazuma
1981. Višednevni protesti kosmetskih Albanaca
1991. Prve opozicione demonstracije u Srbiji
1991. Na Plitvicama prvi sukob hrvatske policije i Srba
1992. Muslimani i Hrvati iz BiH na referendumu za otcepljenje od SFRJ
1999. NATO bombardovanje SR Jugoslavije
2003. Ubijen premijer Srbije Zoran Đinđić
2004. Veliki pogrom Srba na Kosmetu
2006. Smrt Slobodana Miloševića u Hagu
2007. Usvajanje spornog plana Martija Ahtisarija
Podseća i da je na tom fonu traženo 1919. da cela Kraljevina SHS, odnosno da Srbija kao i zapadni deo države napusti stari julijanski i pređe na gregorijanski kalendar, ali je Srpska pravoslavna crkva to odbila.
- U narodu su datumi i izrečene reči vrlo važne - pojašnjava naš sagovornik, kako pored toga što se neki važni dani za naciju koriste ne samo da se baš tada, nanese zlo naciji, već se koriste i na drugi način.
Recimo, poziv predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću da, uoči datuma kada je počelo bombardovanje zemlje, ide u Brisel na pregovore o Kosovu.
Mart je, kako podseća, prolećna ravnodnevica, i kao takav je nekada davno, taj mesec bio početak godine.
- O nebesko-zemaljskoj simfoniji je govorio još Milutin Milanković i rekao bih da je prvi januar jedna obična izmišljotina, ali eto čitav svet taj dan slavi kao dolazak Nove godine - kaže Antonić.
Izmišljena je, tvrdi naš sagovornik i pozadina martovskog prevrata u Kraljevini Jugoslaviji posle kojeg smo započeli Drugi svetski rat.
- Dan ranije, 26. marta 1941. se u ulici Moše Pijade koja se tada zvala Nikole Pašića u stanu Milade Rajter, majke Jaše Rajtera, sastali general Mirković, ilegalac Broz i čovek iz britanske ambasade i posle tih razgovora su krenule velike demonstracije, ali se o tome i danas ćuti - kazao je Antonić.
Smrt državnika
Mart je za Srbiju bio crn 2003, kada je u atentatu 12. dana u tom mesecu, smrtno ranjen prvi demokratski premijer Zoran Đinđić. Istorijska ironija da je, 11. marta, tri godine kasnije u Haškom tribunalu preminuo i dugogodišnji srpski predsednik Slobodan Milošević, protiv čije vlasti se Đinđić devedesetih borio.
Zanimljivo je da su u martu rođeni aktuelni predsednici Srbije i Republike Srpske. Rođendan Aleksandra Vučića je 5. marta, a Milorada Dodika, 12. marta.
