Srbiju mart zavio u crno
Martovsko otpetljavanje kosmetskog čvora u koje je krenuo Zapad i upad prištinskih specijalnih jedinica u Kosovsku Mitrovicu, prilikom kojeg je povređeno više od 30 ljudi, podsetili su na krupna previranja i neretko krvava stradalništva srpskog naroda u novijoj istoriji u vreme prvog prolećnog meseca: od demonstracija protiv saveza sa fašističkom Nemačkom 1941. do NATO bombardovanja 1999. godine.
Uvertira ulasku u Drugi svetski rat, za tadašnju Kraljevinu Jugoslaviju, bio je 27. mart 1941. kada je u Beogradu, zbačeno tročlano kraljevsko namesništvo. Pala je i vlada Cvetković-Maček, koja je svega dva dana ranije, 25. marta potpisala protokol u Beču o pristupanju zemlje Trojnom paktu. Zbog tog dokumenta su na ulice izašle hiljade demonstranata, uzvikujući "Bolje rat nego pakt", "Bolje grob nego rob". Demonstracije su bile i povod za bombardovanje Beograda 6. aprila, nemačku okupaciju i četvorogodišnje ratno stradanje.
Novo bombardovanje odigralo se mnogo godina kasnije, o koncu 20. veka, a uvertira je bila 18. marta 1999, kada je srpska delegacija na pregovorima u Rambujeu odbila da stavi potpis na predlog sporazuma o razmeštanju NATO trupa u pokrajini koji su parafirali kosovski Albanci, SAD i Velika Britanija. Već 24. marta poleteli su avioni Alijanse da navodno spreče "humanitarnu katastrofu na Kosovu", a tokom 78 dana bombardovanja, stradalo je više od 2.500 ljudi širom Srbije i porušen je veliki broj civilnih objekata.
Nepunih pet godina kasnije, 17. marta 2004. usledio je pogrom Srba sa Kosova, kada je spaljeno i više srpskih crkava i manastira. Da se još pre gotovo četiri decenije nešto kuvalo na Kosmetu, dokaz su velike martovske demonstracije kosovskih Albanaca 1981. organizovane zbog zahteva da pokrajina bude republika, a oni konstitutivni narod. Na ulice Prištine je izašla vojska, kao i deceniju kasnije u Beogradu, gde je veliki opozicioni protest protiv vlasti Slobodana Miloševića 9. marta 1991. izveo tenkove na ulicu. Demonstracije koje su ugušene, uz gubitak dva ljudska života, predvodio je lider Srpskog pokreta obnove Vuk Drašković.
Sam početak i kraj prvog prolećnog meseca bili su na pragu 90-ih vesnici krvavog raspada velike Jugoslavije. Na Plitvicama u Hrvatskoj je 31. marta 1991. izbio prvi sukob hrvatske policije i tamošnjih Srba. Godinu kasnije 1. marta 1992. za otcepljenje od Jugoslavije glasali su na referendumu bosanski muslimani i Hrvati, a u Sarajevu je ispred pravoslavne crkve ubijen Srbin
Nikola Gardović, što je bio i okidač za ulazak BiH u građanski rat.
Kosovski problem i mart, nekako uvek idu zajedno, pa je plan Martija Ahtisarija kao temelj nastavka briselskog dijaloga, usledio upravo tog meseca 2007. godine. Ovaj Finac je kao specijalni izaslanik generalnog sekretara UN, tada predao plan koji je u konačnom statusu, podrazumevao "nadziranu nezavisnost" Kosova. Srbija ga je odbacila, a Rusija u Savetu bezbednosti blokirala, da bi Priština nepunu godinu kasnije proglasila nezavisnost.