Ubice poznate, sudovi ćute
Podaci srpskih službi bezbednosti iz Bele knjige povezuju trojicu iz vrha komande operativne zone Šalja OVK (predeo Kosovske Mitrovice, Vučitrna, Obilića, Zubinog Potoka i Leposavića) sa nestankom, ali i, kako tvrde, ubistvom novinara "Politike" i "Jedinstva" Ljubomira Kneževića 6. maja 1999. godine.
Za kidnapovanje Kneževića u Beloj knjizi Vlade Srbije "Albanski terorizam i organizovani kriminal na Kosovu i Metohiji" iz septembra 2003. godine sumnjiče se Hisni Ahmeti zvani His, Met i Bekim Šuti zvani Niku.
Bekim Šuti bio je komandant specijalne jedinice od 40 članova, za koju se kaže da je kidnapovala našeg kolegu.
"Knežević je odveden u štab u selu Ošljani gde je mučen, a potom i ubijen", navodi se u Beloj knjizi.
Hisni Ahmeti je bio "deo grupe koja je na sitničkom mostu u Vučitrnu kidnapovala Kneževića, koji je nakon višednevnog fizičkog zlostavljanja ubijen".
Met Šuti se takođe navodi kao učesnik u krivičnom delu. Sva trojica su se po dolasku međunarodnih snaga preselila u vrh komande Kosovskog zaštitnog korpusa. Nikada nisu ispitivani.
U ovoj zoni komandovao je i Gani Imeri, osoba protiv koje je Unmik 2001. godine vodio istragu za otmicu šestorice Srba iz Gojbulje.
Udruženje novinara Srbije je otkrilo da je advokatica Stoja Đuričić sumnjala da je grupa pod komandom Imerija u Vučitrnu kidnapovala i Ljubomira Kneževića.
Teški zločini nad civilima
Bivši komandant Gani Imeri je prvi pripadnik OVK osumnjičen za teške zločine nad srpskim civilima.
Uhapšen je 24. novembra 2001, dok je putovao iz Vučitrna za Prištinu pod sumnjom da je kidnapovao Nenada Mihajlovića, Aleksandra Mihajlovića, Branimira Mihajlovića, Vladimira Mihajlovića i Vladimira Mladenovića i pokušao da ubije Nenada Mihajlovića, sve iz Gojbulje kod Vučitrna.
Zločin se dogodio neposredno nakon dolaska NATO snaga na Kosovo, 25. juna 1999.
Ona je, kao zastupnik oštećenih, tražila proširenje tada aktuelne istrage za kidnapovanje Srba iz Gojbulje, navodeći imena ukupno 23 žrtve.
Kao naredbodavce, Stoja Đuričić je naznačila i Ganija Đelja, a Agima Berišu, Seida Kaluda, Muharema Salihua, Salji Selihua, Ismailja Galjicu kao neposredne izvršioce "zbog osnovane sumnje da su počinili krivično delo genocida".
Prema podacima UNS-a, osim Imerija, niko od njih nikada nije ispitan.
- Gani Imeri i Gani Đelja u svojstvu lidera paravojne formacije OVK izdavali naređenja svojim potčinjenima da vrše otmice nealbanskog stanovništva što su oni izvršavali, pa su otete dovodili u prostorije podruma robne kuće u Vučitrnu, gde su ih fizički mučili i maltretirali s ciljem uništenja pripadnika srpske zajednice i ostalih etničkih manjina koje su živele na tom području - navela je Stoja Đuričić, dodajući da će imena svedoka naknadno dostaviti.
Nakon toga istraga je počela da se urušava zbog otvorenih pretnji ubistvom zaštićenom svedoku.
A kad je međunarodni istražni sudija Leonard Asira zbog tih pretnji dozvolio svedočenje istražitelja umesto svedoka, izuzet je na zahtev odbrane, zajedno sa međunarodnim tužiocem Mati Hininenom.
Nakon pretnji, smena tužioca i sudije, istraga je došla u ćorsokak, a osumnjičeni je nakon pet meseci pušten iz pritvora. Svedoci koje je predložila Đuričić ispitani su tek nakon što je Imeri pušten iz pritvora.
Pitanje Miloševića svedoku u Hagu
Slobodan Milošević, bivši predsednik Jugoslavije, unakrsno ispitujući svedoka, kosovskog Albanca, pred Tribunalom u Hagu upitao je za ubistvo Kneževića. Tragajući za izvorom ove informacije, UNS se obratio Udruženju građana Sloboda koje je bilo aktivno uključeno u odbranu Slobodana Miloševića i koje raspolaže dokumentacijom odbrane iz Haga. Ipak, oni u arhivi nemaju podatak kakve se činjenice kriju iza Miloševićevog pitanja. Kažu, "bivši predsednik je dobijao informacije sa raznih strana".
