Vojska čuvar praznih kasarni

Profesionalizacija Vojske Srbije se odvija u pogrešnom smeru zbog čega je zapala u ćorsokak pošto niko nema odgovor na osnovno i ključno pitanje za svaku ozbiljnu državu - šta je osnovni zadatak oružanih snaga Srbije? Ovo za "Vesti" tvrdi istoričar i nekadašnji pomoćnik ministra odbrane Bojan Dimitrijević koji je napustio ovo ministarstvo zbog, kako kaže, konceptualnog i ličnog neslaganja sa Draganom Šutanovcem.

- Otišao sam jer nisam želeo da učestvujem u tome da se od Ministarstva odbrane, odnosno Vojske, stvara socijalna ustanova - kaže dr Dimitrijević.

Tvrdite da vojni budžet odlazi za "kupovinu" socijalnog mira?

- Nažalost, ali je tako. Pa šta mislite zbog čega je toliki odziv za profesionalne vojnike ili vojne škole? Jednostavno, Vojska je postala institucija u koju se ide samo zato što su tu "sigurna plata i siguran posao". Ali, Vojska ne sme da bude socijalna ustanova već ozbiljna institucija u funkciji bezbednosti države. Uostalom, teško će doći do suštinske profesionalizacije kada su oružje i tehnika stariji od vojnika.

Na šta konkretno mislite?

- Nije sporno da je profesionalizacija vojske skupa, ali je krajnje nelogično da zaokružujemo potpuno nov koncept a da je pritom vozač duplo mlađi od kamiona koji vozi. Procene nadležnih službi u Ministarstvu odbrane odavno upozoravaju da su resursi postojeće opreme uveliko preko granice tolerancije.

Preduzeće za izvoz oružja

Znači, pripadnici Vojske Srbije sada ne znaju šta rade?

- Nažalost, tako je. Prilično je čudno da kao država proglasite neutralnost, a zatim držite vojsku samo da bi vam čuvala prazne kasarne ili kako biste imali preduzeće za izvoz oružje. Danas je upravo to funkcija vojske, i to je najtragičnije.

To je zato što država nema para, da li je vaša poenta da se požurilo sa profesionalizacijom?

- Upravo suprotno. Previše kasnimo sa tim procesom. Problem je u tome što je osnovna ideja profesionalizacije naših oružanih snaga bila da se prate integracije Srbije u međunarodne bezbednosne tokove. Vojska je svoj posao odradila, ali država i dalje kaska i tu je suština problema. Sada smo zapali u ćorsokak pa se čak više ne zna ni koji je osnovni zadatak Vojske.

Pa to je valjda jasno?

- Pa i nije. Mi smo prihvatili model oružanih snaga kojima je osnovna uloga angažovanje van njene teritorije, ali tih naših trupa van granica ima jako malo, takoreći simbolično. Otuda je danas osnovna uloga Vojske Srbije čuvanje praznih kasarni i zamena ljudstva u Kopnenoj zoni bezbednosti na jugu Srbije. To nije dobro.

Zar nije osnovni zadatak Vojske Srbije odbrana državne teritorije, a ne odlazak u mirovne misije?

- Pogledajte malo bolje sva strateška dokumenta koja je donela ova država od 2003. godine i nigde nećete pronaći opasnost od moguće agresije ili napada. U svakom od tih dokumenata stoji da najveća opasnost dolazi od asimetričnih pretnji s juga Srbije i Kosova. Međutim, u slučaju takvog problema, dovoljno je angažovati tek mali deo jedinica, za taj posao vam ne treba cela vojska.

Dijaspora može da odahne

Da li regruti iz dijaspore napokon mogu da odahnu kada je reč o pozivima za služenje vojnog roka iz Srbije?

- Iskreno, ne znam. Donetom zakonskom rešenju nedostaje par pojašnjenja, a posebno oko ovog pitanja. Potpuno je nejasno kako će se obučavati ta aktivna ili pasivna rezerva, a zatim i kako će se pozivati u slučaju potrebe. Međutim, verujem da dijaspora ipak može da odahne i da ih više niko neće zvati.