Dvostruki aršini pravosuđa: Robija draža od nepravde
Vesna Nedeljković (58), mirna, radna i poštena žena iz Gornjeg Milanovca, izabrala je da ode u čuveni požarevački zatvor Zabelu na pet dana. Ona je odlučila da ne plati kaznu od 5.000 dinara (oko 42 evra) koja joj je izrečena jer je policiji predala pištolj i lovačku pušku svog pokojnog muža tri dana po isteku 40-dnevnog roka za koji nije ni znala.
Samo iz ponosa, Vesna je odlučila da robija, jer smatra da nije kriva. Sada je ova žena u istom zatvorskom kompleksu u kom su i Milorad Ulemek Legija, ostali pripadnici zemunskog klana i drugi najgori nasilnici i ubice.
Vesna je sređivala stvari pokojnog supruga Veselina kada je pronašla pištolj i lovačku pušku sa urednim dozvolama i odnela oružje u policiju.
Odbila da sinovi plate
Vojkan kaže da su on i brat insistirali da plate kaznu za majku, ali da ona za to nije htela ni da čuje.
- Zaprepašćen sam i brzinom kojom je majka osuđena i otišla na izdržavanje kazne, za šta je na ime troškova morala da plati 8.000 dinara. A procesi pravim kriminalcima traju godinama - ogorčen je Vojkan.
Na sajtu kao na tarabi
Njen sin Vojkan sada čeka majku da se vrati sa robije. On priča da je Vesna pokušala u policiji da objasni da nije upoznata sa rokom za vraćanje oružja. Takođe, da im oružje nije donela zbog nekakvog zakona, nego što je smatrala da tako treba. Vojkan kaže da su joj u policiji prilično grubo odgovorili da je o svojim obavezama morala da se informiše na sajtu MUP-a Srbije, gde piše da oružje pokojnog supruga mora da se preda u roku od 40 dana od dana smrti.
Isterivanje pravde na sirotinji
Nije sve što je po slovu zakona i pravedno, kaže za "Vesti" Goran Petronijević, advokat i nekadašnji sudija.
Povodom slučaja Vesne Nedeljković, on ukazuje da nije pravedno meriti vreme u satima i danima i to ženi ženi koja je očito imala nameru da poštuje zakon, ali su je u tome sprečile emotivne ili objektivne okolnosti.
- Policija je u njenom slučaju radila po zakonu, ali je pretrpela nepravdu jer je oružje mogla i da proda na crnom tržištu ili baci. U takvim slučajevima obično se prijavi da je ukradeno, a da zapravo završi u kriminalnim krugovima i postane opasno - tumači naš sagovornik.
Petronijević ističe da policija zna da različito odmeri u slučaju poznatih ličnosti i običnih građana. On navodi primer kada je čovek iz Beograda prebijen u Novom Sadu, a u njegovog saputnika uperen pištolj.
- Zbog toga je protiv Nenada Čanka vođen sudski postupak za telesne povrede i izazivanje opasnosti pretnjom oružjem. Pri tome, oružje mu tokom postupka nije oduzeto i pored desetak zahteva. S druge strane se neko posvađa s komšijom i policija mu automatski oduzima oružje - priča Petronijević za "Vesti".
- Majka je u dubokoj žalosti i posle smrti oca nije znala zna šta pre da uradi. Nikakvo pismeno obaveštenje nije dobila, niti ju je iko kontaktirao po pitanju oružja. Zar oni zaista misle da će bilo koja žena koja tek što je ostala udovica na inernetu da pretražuje sajt MUP-a Srbije - ukazuje za "Vesti" Vojkan.
Čestitke iz cele Srbije
On objašnjava da je Vesna bila iznenađena što je uopšte kažnjena. Sada joj zbog ponosa stižu čestitke ne samo komšija i sugrađana, već i iz cele Srbije.
- Ona je takva čitav život, muški se bori za pravičnost, a verujte, ovo je sve stvarno cirkus. Moja majka nije kriminalac, u životu ni mrava nije zgazila. Iz zatvora se javila telefonom mom bratu, ali samo nakratko - priča nam Vojkan.
On kaže da će mu majka za dan-dva majka će izaći sa izdržavanja robije. Nada se da će želeti da ispriča sve što je tišti.
Država bez logike
Petronijević kaže da ponašanje države destimuliše građane da učestvuju u akcijama predaje oružja.
- Predlagao sam da država otkupljuje nelegalno oružje. Jer kad ljudi, ne daj Bože, nemaju deci za lekove, onda prodaju na crno. To bi bio otkup po konkurentnim cenama, a oružje bi se moglo remontovati za policajce i vojnike ili prodati. Međutim, u policiji su rekli da im ne pada na pamet da plaćaju nekom ko je počinio krivično delo - kaže Petronijević.
Zakonom na čobane i muzičare
Novčana kazna zamenjuje se zatvorskom po principu 1.000 dinara za dan robije. Prošle godine, na primer, u Novom Sadu je 121 građanin odbio da plati kaznu. Neki se na to odluče zbog nemaštine, a drugi iz protesta. Među njima je i Mićo Kozarac (84).
I dijasporca po džepu
Mediji su zabeležili i slučaj Tomislava Stojanovića. On je kažnjen s 5.000 dinara jer nije u zakonskom roku prijavio da mu je u poseti supruga s kojom 40 godina živi u Nemačkoj.
- Policajac me je kaznio jer sam navodno prešao ulicu manje od sto metara od pešačkog prelaza. Izmerio sam i sam i bilo je 140 metara - kaže starina koji je izabrao pet dana zatvora.
Njegov sugrađanin Aleksandar Teodovski nije hteo da plati kaznu zbog toga što je svirao gitaru u bašti kafića posle jedan sat.
- Policajac nije kaznio vlasnika kafića nego mene i kolegu, a svirali smo na akustičnim gitarama. Neću da platim jer je nepravedna kazna i idem tri dana u zatvor - rekao je Aleksandar.
I 87-godišnjak iz Brezovice ležao je pet dana jer nije imao para za kaznu za nepokošeni travnjak, iako starac nije imao snage da to učini.
Zapamćen je i slučaj čobanina Zorana Miladinovića, koji je po planinama oko Kuršumlije vodio stoku na ispašu, a kod sebe nije imao ličnu kartu. Kažnjen je s 3.000 dinara ili tri dana zatvora.
- Lična karta bi mi propala u planini od vlage. A policajci su mi pretili i prijavom što psi nemaju zaštitne korpe. Kako onda da čuvaju ovce i mene od vukova - čudio se Zoran.
