Dojče vele: EU za Srbiju ima 14 domaćih zadataka
Ministri unutrašnjih poslova EU skeptični su kada je reč o 2025. kao datumu priključenja Srbije i Crne Gore, prenosi Dojče vele.
"Organizovani kriminal i korupcija - najveće bolesti"
Nakon prošlonedeljne posete Zapadnom Balkanu predsednika EK Žan-Kloda Junkera, u četvrtak je održan sastanak ministara unutrašnjih poslova 28 zemalja Evropske unije. Oni su odobrili akcione planove koje Evropska komisija predlaže u svojoj novoj Strategiji za Zapadni Balkana o mogućem članstvu Srbije, Crne Gore, Albanije, Makedonije, BiH i Kosova u Uniji.
Prema mišljenju ministara unutrašnjih poslova EU, svaka od država bi u oblasti "bezbednost i migracije" trebalo da sprovede program od četrnaest tačaka, kako bi se efikasnije suzbili ilegalna migracija, ogranizovani kriminal i trgovina oružjem, ali i kako bi se te zemlje približile standardima EU.
Domaći zadaci koji su formulisani u planu protežu se do 2020. godine. EU želi da tada ponovo ispita koji pomaci su postignuti u oblasti unutrašnje bezbednosti - zemlju po zemlju, tačku po tačku.
Novi izveštaj bi onda trebalo da pokaže ko na kojim mestima mora još da se potrudi. Sve se to dešava imajući u vidu ciljnu 2025. godinu, na koju je šef Evropske komisije Žan-Klod Junker još jednom ukazao u Sofiji, na kraju svoje posete Balkanu.
"Svi uslovi moraju biti ispunjeni"
Ukoliko se sve bude odvijalo optimalno, Srbija i Crna Gora bi do 2025. godine zaista mogle da se priključe EU, a Albanija, Makedonija, Kosovo i BiH mogle bi da ostvare velike napretke na putu ka priključenju, smatra Junker. "Svi uslovi moraju biti ispunjeni", rekao je Junker u Sofiji.
A ako u nekoj od zemalja to ne funkcioniše odmah, to nije vraćanje na početak. Ostvareni su veliki pomaci. Neophodna je međutim, kaže Junker, snažnija borba protiv organizovanog kriminala i korupcije. "To su prave bolesti u tim društvima". Takođe, sve države Zapadnog Balkana trebalo bi da obustave svoje bilateralne sukobe, upozorio je Junker. Tako, na primer, Srbija još uvek nije priznala Kosovo kao državu, što otežava zbližavanje u regionu.
S Junkerovim ciljnim datumom, odnosno 2025. godinom, u Briselu se nisu složili svi ministri unutrašnjih poslova. Odlazeći nemački ministar, Tomas de Mezijer (CDU), kritikovao je pogrešan redosled koraka: "Mislim da ne bi trebalo da navodimo datume i da kažemo da do 2025. godine sve mora da bude završeno. Ispravan put mora biti da taj da zemlje koje žele u EU, ispune neophodne uslove sopstvenim trudom. Onda može da se odluči da li su spremne za EU".
Napredak koji su Albanija i Makedonija već ostvarile mogao bi da vodi ka tome da EU na leto odredi konkretan datum za početak pristupnih pregovora. Sa Srbijom i Crnom Gorom već se pregovora. Kosovo i Bosna i Hercegovina su od toga još relativno daleko udaljeni, smatraju diplomate EU. Važno je pre svega da države rade zajedno, da ne vide samo EU kao partnera kome bi se trebalo obraćati.
