Za Čedu ni članovi nisu glasali
Izbori za Skupštinu Grada Beograda osim što su potvrdili dominaciju vladajuće Srpske napredne stranke ispostavili su se kao svojevrsno čistilište za pojedine političke partije koje su ne tako davno bile stožeri i obavezan deo vlasti ili su pojedinačno imali najveću podršku birača.
To se pre svega odnosi na Demokratsku stranku, Demokratsku stranku Srbije, Liberalno-demokratsku partiju i Srpsku radikalnu stranku, četiri partije koje su doživele sumrak na beogradskim izborima, ne uspevši da preskoče cenzus.
Demokratska stranka je do pre šest godina imala i premijera i predsednika države i gradonačelnika Beograda, a sada demokrate nisu uspele da osvoje nijedno odborničko mesto u gradu koji je važio za njihovo najjače uporište.
Blesak pa otrežnjenje
Upravo okončani beogradski izbori pokazali su da baš kao što su iznenada zasijali na političkoj pozornici, tako su pojedini pokreti doživeli i "slobodan pad". Dosta je bilo i Dveri su nastupali u koaliciji, ali nisu dosegli ni četiri odsto glasova.
Potpuni debakl doživeo je Luka Maksimović, tumač lika Ljubiše Preletačevića Belog. Mladenovčanin nije uspeo da "odbrani" 115.000 glasova koje je dobio u Beogradu na predsedničkim izborima, ostao je na svega 18.800 glasova.
Bezbojnosti sadašnjeg lidera Dragana Šutanovca bio je očigledno svestan i on sam, pa je na ovim izborima DS sa svojim manjim koalicionim partnerima, strankama bivših funkcionera DS Zoranom Živkovićem i Borisom Tadićem, vodila kampanju bez isticanja lidera u prvi plan. Sociološkinja Vesna Pešić, ipak, tvrdi da ako DS propadne "ostaju nam samo nebuloze i kraj višestranačja".
U slučaju DSS-a, rezultati su još poražavajući, jer partija koju je odvajanjem od DS devedesetih godina stvorio Vojislav Koštunica, da bi u dve postpetokotobarske vlade bila nosilac vlasti, nije osvojila ni 10.000 glasova! Mladi lider DSS-a Miloš Jovanović oglasio se saopštenjem da se smatra najodgovornijim za izborni debakl, ali optimistično veruje da se stranka nalazi "na novom početku".
Srpski radikali takođe su doživeli šamar osvojivši tek nešto malo više od 19.000 glasova. Lider stranke koja je do napuštanja Tomislava Nikolića i Aleksandra Vučića godinama pojedinačno bila najveća partija i dalje je uveren u njihovu vitalnost. Katastrofalni rezultat pravda čak i bivši radikal Aleksandar Vučić, tvrdeći da je pad posledica toga što njihov kandidat za gradonačelnika nije bio Šešelj, te da na nivou republike radikali sigurno prelaze cenzus.
Šta tek reći za LDP Čedomira Jovanovića, čiju su liberalno proevropsku politiku preuzeli naprednjaci. Ali dok Vučić obara rekorde na svakim novim izborima, LDP je u najurbanijoj srpskoj sredini osvojio manje od 2.000 glasova, manje nego volšebna Ruska stranka!
Podatak da je od tradicionalnih partija preko cenzusa prešla samo SPS, neki analitičari su videli i kao sumrak klasičnih stranaka.
- To govori da je svet političkih stranaka doživeo nokaut. Sada je pitanje na koji način će se politika razvijati u Srbiji i koji pokreti imaju perspektivu - prokomentarisao je sociolog Jovo Bakić.
U prilog njegovoj tvrdnji ide i to da su naprednjaci u prvi plan, osim svog lider i predsednika države Vučića, u izbornoj kampanji na prvu liniju fronta isturili nestranačke ličnosti koje su im pružile podršku, od hirurga Zorana Radojčića do balerine Aje Jung. Istovremeno jedna nevladina organizacija poput "Ne davimo Beograd" sa mladim, nekompromitujućim entuzijastima osvojila je više glasova nego DS i DSS zajedno.
Grupa građana predvođena predsednikom novobeogradske opštine Aleksandrom Šapićem našla se ispred socijalista, baš kao i drugoplasirani Dragan Đilas kao nosilac liste koju je podržalo više stranaka i pokreta.
Drugim rečima, političke stranke kao da su potrošile kredit kod birača, pa su demagogija i harizma političkih aktera više na ceni od ideološki utemeljene partije. Ako je za utehu, taj trend sve više jača i u Evropi, što pokazuje i uspeh populističkog pokreta Pet zvezdica na izborima u Italiji.
Odgovornost na srpski način
Mnogi su proteklih dana navodili primer bivšeg italijanskog premijera Rencija koji je podneo ostavku jer je njegova partija na izborima osvojila nešto više od 18 odsto glasova. Dok ovo pišemo, ostavku još uvek nije podneo Dragan Šutanovac, iako je izborni rezultat DS najlošiji od njenog osnivanja.
O ostavkama Šešelja ili Čede Jovanovića niko više i ne razmišlja, oni su po svoj prilici ugledaju na Vuka Draškovića koji je sebe poistovetio sa partijom. Kao prijatno iznenađenje u poimanju odgovornosti pokazali su članovi rukovodstva Dosta je bilo koji su podneli ostavke, računajući tu i osnivača i predsednika Sašu Radulovića.
