Bolesnici između belih mantila i alternativne medicine (4): Gladovanjem i voljom pobedio rak
Momčilo - Moša Danilović je svojevremeno u zlatno vreme BK televizije gostovao sa suprugom u emisiji Anje Ranković. Razgovaralo se o lečenju najteže bolesti. Da li treba reći da je emisija unuke najčuvenijeg srpskog policajca bila izuzetno gledana jer je Moša, kako ga prijatelji zovu, uspeo da pobedi karcinom, i to bez noža i hemioterapije.
Momčilo je danas vitalan, suvonjav čovek koji gazi sedmu deceniju, dok iza sebe ima nekoliko godina žestoke borbe protiv karcinoma bešike, jednog od ređih oblika maligniteta. Kada mu je pre 17 godina dijagnostikovana bolest, lekari su krenuli radikalno - predložili su odstranjivanje bešike. Moša je to odbio. Onda su insistirali na hemioterapiji, takođe je odbio.
Energičan, preduzimljiv, radoznao, informisao se šta je to hemioterapija i nakon što je konstatovao da je to zapravo kontrolisani način izlaganja organizma otrovima, među kojima i bojnim, bacio se na istraživanje alternativnog lečenja.
Na Rtnju, kod jednog travara za kojeg je saznao preko medija, započeo je gladovanje po recepturi čuvenog austrijskog lekara Rudolfa Brojsa. Prvi rezultati nisu izostali, ali...
- Karcinomi u bešici se jesu topili, ali ne do kraja. Gladovanje je s druge strane iscrpljivalo organizam - priseća se tih iskušeničkih dana njegova supruga Ljiljana.
Nakon tog prvog gladovanja, u dogovoru sa doktorom Dušanom Bonertom urađeno je transuretarno odstranjivanje ostatka tumora u bešici za koji se ispostavilo da je karcinom druge grupe.
Dva meseca od hirurške intervencije, Momčilo je otišao u Mrkonjić Grad, u svoj rodni kraj, gde su mu lekari dijagnostikovali recidiv. Tumori su se ponovo formirali u bešici!
Jutro počinje miso supom
Ćerke Jovana i Jelena i sin Miloš su manje više prihvatili režim ishrane kojem se silom prilika priklonio njihov otac. Na nedeljnom porodičnom ručku nema svinjskih pečenki ili jagnjećih sarmica, već riba, supa od bundeve, prilog od barenog povrća i pirinča. Glava porodice i dalje za doručak jede miso supu, kuvane žitarice i blanširano povrće. I, Danilovićevi se dobro osećaju, hvala na pitanju.
Mnogi bi pali u depresiju, prepustili se zvaničnoj medicini ili digli ruke, ali ne i Momčilo Danilović. Ponovo započinje tretman gladovanja.
Supruga Ljiljana stalno ponavlja da alternativno lečenje ne predstavlja čarobni štapić, već da je to zahtevna borba koja do krajnjih granica iskušava čovekovu volju.
Kada je nakon 42 dana gladovanja došao na kontrolu, lekari su konstatovali da nema više tumore, već samo ožiljke od njih.
Ukazao na put
U potrazi za izlečenjem prirodnim putem, Danilovići su došli do izvesnog travara o kojem su kao iscelitelju koji leči najteže bolesti svojevremeno pisale novine. Kod njega, na planini Rtanj, Moša je započeo prvo gladovanje. Koštalo ga je 9.000 maraka i polovnog juga! Kada je samozvani narodni lekar završio u zatvoru kao osoba koja je mnoge najteže bolesnike značajno finansijski olakšala, Moša nije hteo da se pridruži tužbi za prevaru.
- On me je uveo u priču o gladovanju kao načinu da se "pojede" rak. On mi je pokazao put.
Sva ta borba i neizvesnost uverili su ga da ne sme da se vraća na stari način života. Znao je da je hrana jako bitna i uplašen da ponovo ne 'nahrani' rak, okrenuo je svoj život naopačke. Jeo je barenu šargarepu, paštrnak, kukuruzov hleb na vodi i tako nekoliko meseci dok sa ćerkom Jovanom nije otišao u Amsterdam, na skup makrobitičara. Tu je i lično upoznao Minu Dobić, učenicu čuvenog Japanca Mičija Kušija. Ona mu je na principima Kušijeve škole makrobiotike sačinila jelovnik kojeg se strogo pridržavao.
Tek posle dve-tri godine strogog režima ishrane, na trpezi Momčila Danilovića se našla riba. Posle četiri dobio je dozvolu za čašu vina.
Od prvih meseci njegove borbe sa opakom bolešću prošlo je 17 godina. Moša sada ume da pojede i prebranac, podvarak, kada je slava i meso, ali i dalje dominira makrobiotika. I dalje ima svoja redovna mesečna čišćenja organizma, kupanjem u dajkonovom čaju.
- Više i ne idem na kontrole. Samo sam 2002. godine, kada sam se vratio iz Amsterdama, otišao kod dr Dušana Bonerta - dodaje.
Ljiljana dodaje da je njenom suprugu Bog dao drugu šansu koju je Momčilov organizam iskoristio, prihvatajući ovaj vid lečenja.
- Bitno je da u to veruješ, da ideš sa željom da to moraš da izdržiš i da budeš izuzetno mentalno jak - ističe Ljiljana tu voljnu komponentu.
Mi dodajemo - nužna je i podrška porodice. Sve te kure gladovanja, transfuzije, klistiranje, obloge na plućima, stroge satnice, raznorazni čajevi, sve to zahteva i vreme i požrtvovanje ne samo obolelog, već i njegovih najbližih.
