"Vesti" istražuju: Lancima brani zemlju od države
Naš zemljak na radu u Austriji M. M. doživeo je da vlasti u Vranju asfaltiraju ulicu Branka Ćopića preko njegovog imanja, a da mu ne isplate nadoknadu. Zato je još pre nekoliko meseci kolovoz ispred svoje kuće pregradio stubićima između kojih je razvukao lanac.
Po podacima iz katastra u Vranju kolovoz je na zemljištu koje pripada M. M. Ovakva situacija nije neobična u Srbiji, gde se često dešava da gradske vlasti uzurpiraju delove placeva građana bez pravilno izvedene eksproprijacije, odnosno prinudnog prelaza prava svojine na državu, ali uz odgovarajuću naknadu.
To je naročito masovna pojava u Novom Sadu, a u vranjskoj prometnoj ulici Branko Ćopić problemi traju godinama.
Trpe i komšije
Naš zemljak iz Austrije zbog greške vlasti došao je ni kriv ni dužan na zao glas. Naime, neke komšije žele slobodan prolaz ulicom ne obazirući se na narušeno pravo M. M, pa tvrde da je preke naravi i da odbija da ukloni prepreke koje zahvataju oko 60 odsto širine kolovoza.
Međutim, ima i onih koji podržavaju vlasnika.
- Pa neka reše to. Ako je opština dužna novac neka im plati - kaže jedna komšinica.
Pritom, komšije priznaju da je opština još nekim vlasnicima ostala dužna za oduzeto zemljište.
Nezvanično, oni su tokom eksproprijacije potpisivali saglasnost, ali isplata naknade je potom izostala.
Problem je nastao pre mnogo godina, tokom postupka eksproprijacije kada nije isplaćena odgovarajuća nadoknada za zemljište na kom je napravljen put.
U odeljenju za imovinsko pravne poslove Gradske uprave u Vranju poručuju da je njihov deo posla obavljen iako nemaju podatke o eventualnoj isplati.
Inspekcija nemoćna
U odeljenju za inspekcijske poslove u Vranju kažu da su stubići postavljeni na privatnom posedu, iako je ulica asfaltirana. Stoga saobraćajna inspekcija ne može da skloni stubiće.
Načelnik Odeljenja za inspekcijske poslove u Vranju Boban Antanasijević kaže da je pre dve godine vođen postupak zbog uzurpacije javne površine, ali je obustavljen iz tih razloga.
Vlast neće dogovor
Međutim, sin vlasnika M. M. kaže da im je opština ostala dužna, jer nije isplatila ništa.
- Moj otac je rekao da hoće dogovor, bio je u opštini da to reguliše, ali oni nisu hteli - kaže sin vlasnika.
Ulica je duga 200 metara, ima 12 kuća i široka je tačno šest metara, a vlasnici tvrde da je put četiri metra zašao u njihov plac.
I podaci iz Katastra nepokretnosti ukazuju da je čitavom dužinom s jedne strane ulice asfalt postavljen na parcelama koje se vode na privatne vlasnike.
A i snimak terena pokazuje da je M. M. ogradio tačno ono što mu po katastru zvanično pripada.
Pre dve godine, račun vranjske Direkcije za izgradnju bio je blokiran zbog 18 miliona dinara i sudske naplate eksproprijacije zemljiišta.
Savet advokata: Do isplate samo tužbom
Država, odnosno opština dužna je da isplati zemljište ukoliko je uradila eksproprijaciju, objašnjavaju za "Vesti" advokati.
Oni savetuju građane iz dijaspore i matice da podnesu tužbu ukoliko im se ne isplati naknada za oduzeto zemljište.
Advokat iz Novog Sada Marko Pekić kaže da lokalna samouprava u tom slučaju mora vlasniku zemljišta da isplati sumu utvrđenu veštačenjem.
- Građanin koji je oštećen kaže da vlasnik kom je zemljište oduzeto mora da poseduje rešenje o eksproprijaciji da bi pokrenuo vanparnični postupak. On sudu predaje predlog za određivanje naknade, ali se iznos utvrđuje na osnovu procene veštaka - pojašnjava Pekić za "Vesti".
On ističe da eksproprijacija ne može da se poništi, jer mu je zemlja oduzeta zbog državnog interesa, na primer izgradnje puteva, železnice, javnih zgrada i sličnog.
Međutim, postoji i faktička eksproprijacija kada se zemljište oduzima iako ne postoji rešenje. I tada građani imaju pravo na naknadu.
Tužbe ruše gradski budžet
Protiv Grada Novog Sada podnete su tužbe čiji odštetni zahtevi trenutno iznose dve milijarde dinara, a među njima dominiraju oni koji su tužili gradske službe zbog asfaltiranja ulica preko privatnih imanja bez isplate naknade.
Novosadski gradonačelnik Miloš Vučević izrazio je zabrinutost za stabilnost novosadskih finansija zbog ovakve situacije.
On je čak naveo da novi talas tužbi usledi kad god se pomene da je vojvođanska prestonica finansijski stabilna, pa ispada da je reč o nekoj zaveri.
- Mi njima asfaltiramo ulicu, a oni nas tuže. Neki ljudi pod plaštom nezavisnog sudstva žele da iz budžeta grada uzmu više od dve milijarde dinara (oko 16,7 miliona evra) - požalio se gradonačelnik ne pominjući činjenicu da je asfalt urađen preko tuđih imanja bez naknade, a često i bez rešenja o eksproprijaciji.
Stotine parnica
U Novom Sadu krajem prošle godine bilo je 340 parnica zbog "faktičke eksproprijacije", a njima se od grada potražuje 1.441 milijarda dinara i 29.359 evra, i to bez troškova postupka i zakonskih kamata.
Još oko pola milijarde građani potražuju zbog ujeda pasa lutalica, pada u rupu, šaht ili na led, a ovakve tužbe spadaju među najučestalije.
Tom prilikom je izašlo na videlo i da je neke tužbe građana sud prihvatio. Gradski pravobranilac Lidija Jaramaz-Lisica objasnila je da se tužbe građana odnose na parnične postupke radi isplate zbog "faktičke eksproprijacije zemljišta".
- Prema stavu suda, to znači da je zemljište u privatnom vlasništvu pretvoreno u državno bez sprovođenja postupka utvrđenog Zakonom o eksproprijaciji - pojasnio je pravobranilac.
Svo vajkanje vlasti i prebacivanje odgovornosti na građane ne pije vodu pošto u Osnovnom sudu u Novom Sadu objašnjavaju da u faktičkoj eksproprijaciji ne postoji čak ni rešenje nadležnih o oduzimanju zemljišta.
Do nje dolazi, dodaje se, usled propusta opštine, odnosno grada.
