Malići: Vučić podiže cenu za prepuštanje Kosova
Uskoro će biti 40 godina od izbijanja kosovske krize 1981. godine, od koje je počelo razbijanje Jugoslavije, i za to vreme, naročito 90-ih godina, Kosovo je toliko devastirano društveno, ekonomski i infrastrukturno, da se to nije moglo srediti za 19 godina od intervencije NATO-a i deset godina od proglašenja samostalnosti, piše Danas.
Da li Vučić ide ka priznanju Kosova?
- Treba imati u vidu i to da je Kosovo do 80-ih godina bilo u mnogim aspektima uređeno na principima socijalne države - opšte zdravstveno i socijalno osiguranje, penzioni fond, besplatno školovanje…, dok je sada pod režimom divljeg kapitalizma i radikalne privatizacije. Uspostavljanje demokratije u ovakvim uslovima veoma je problematično i zahteva vremena - ističe u razgovoru za Danas filozof i pisac Škeljzen Maljići.
- Ne verujem da će doći do podele Kosova, iako se govori o tajnim pregovorima, o nekakvim papirima kojima se predlaže nekoliko varijanti podele. Kada Aleksandar Vučić kaže da i Srbija mora nešto da dobije, a ne, kako tvrdi, samo da izgubi, mislim da on time utvrđuje pazar, podiže cenu za prepuštanje Kosova. On verovatno misli da bi priznanje Kosova od strane Srbije, koje se sada sve otvorenije traži kao ulaznica za njeno članstvo u EU, trebalo kompenzovati Srbiji time što će bar Srbi iz opština na severu, gde su u većini, pripasti Srbiji - kaže Malići i dodaje:
- Ali, u jednom drugom, za Srbiju važnijem kontekstu, Vučić možda misli i na šire razgraničenje, ne samo Srba i Albanaca, već i Srba i Bošnjaka, pa se formula da "Srbija mora nešto da dobije za uzvrat" može tumačiti kao pretenzija da Srbija uzme nekoliko opština i desetine hiljada kosovskih Srba, i pola Bosne, odnosno Republiku Srpsku.
Na pitanje da li Vučić ide ka priznanju Kosova, Malići ističe da "logika samog procesa dijaloga i njegov cilj, puna normalizacija odnosa između Kosova i Srbije, nameću takav zaključak", i kaže da su u poslednje vreme zapadne diplomate to i otvoreno poručivale u javnim nastupima, a "verovatno su to rekli u lice i samom Vučiću".
- I unutrašnji dijalog o Kosovu, koji je pokrenuo Vučić čini se da ima za cilj pripremu javnosti u Srbiji za punu normalizaciju odnosa i potpisivanje istorijskog mirovnog sporazuma. Možda u prvom koraku Srbija neće biti primorana da otvoreno prizna Kosovo, ali se neće protiviti članstvu Kosova u svim međunarodnim organizacijama, uključujući UN. U drugom koraku, kao uslov za članstvo u EU, Srbija će morati da ratifikuje granicu s Kosovom kao međunarodnu granicu, što će formalno priznavanje ili verbalno "nepriznavanje" učiniti irelevantnim. Vučić je, inače, već mnogo puta poluotvoreno priznavao da Srbiju očekuje taj fatalizam priznavanja istine i realnosti - zaključuje Škeljzen Malići.
