Država prašta sama sebi
Srpska preduzeća, njih 389, nagomilala su poreski dug od skoro 200 miliona evra, a na spisku dužnika je nemali broj firmi na državnim jaslama, već i više srpskih tajkuna.
Beogradske dužničke firme koje zauzimaju gotovo polovinu spiska, duguju 117 miliona evra, uglavnom po osnovu poreza na imovinu koji građani moraju da plaćaju redovno.
Ako ne izmire, idu zatezne kamate i kazna od 5.000 dinara naviše, a u krajnjem, prema rečima predsednice Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata Ranke Savić, na vrata stižu izvršitelji i plene imovinu.
Spisak objavljen na silu
Spiskove najvećih dužnika, kako je objavio "Danas", Poreska uprava je objavila posle njihovog pisanja i intervencije poverenika za informacije od javnog značaja Rodoljuba Šabića. Stručna javnost se pita zašto se godinu i po dana izbegavalo sa davanjem na uvid javnosti tih podatka, kada je obaveza objavljivanje na pola godine, što je do pre dve godine i poštovano.
- Država u neredu uvodi red među građane. Ne preza ni od slanja uterivača i ne pitajući da li u porodici koja duguje za neku dažbinu iko radi i zarađuje. Građane izbaciju iz stanova koje prodaju potom bagatelno, dok partijske članove i ljude bliske njima ne diraju - kaže ona za "Vesti", objašnjavajući kako se sprovodi diskriminacija u društvu.
To, kako dodaje, potvrđuju i dugovi firmi u državnom vlasništvu, pa ispada da država sama sebi duguje. Među takvima je firma Borba sa dugom skoro 17 miliona evra, a mada je u blokadi 15 godina, prema završnom računu za 2016. ima 70 radnika na čije plate je otišlo 200.000 evra.
Podaci Grada govore da je u minusu od 163 miliona dinara prema državi i nekada uspešna Direkcija za gradsko zemljište i izgradnju, a dužnici su i beogradski Zavod za izgradnju i Direkcija za vodne puteve.
Obaveze nisu izmirili ni sin vlasnika Delta holdinga Miroslava Miškovića, Marko Mišković, ali i firme biznismena Bogoljuba Karića, Miroslava Bogićevića, Dragana Đurića, Vojina Lazarevića. Među fudbalskim klubovima prednjači OFK Beograd sa milion evra, a slede Obilić, Jagodina, Borac iz Čačka, Smederevo, ali i sportski centri na Vračaru, Zvezdari i Novom Beogradu.
Srpski Zakon o porezu je, prema rečima ekonomskog stručnjaka Milana Kovačevića, relativno dobar i nosi obavezu da se od svakog na isti način naplate porezi, ako ne regularnim putem, onda prinudno.
Međutim, kako kaže, mnogo je slučajeva nepoštovanja zakona, a kao najistureniji primer Kovačević navodi da Skupština Srbije ne usvaja završni račun budžeta.
- Ako može parlament da ne poštuje zakon, onda može da se radi svašta svuda. Tako se arbitražno odlučuje ko mora da plati porez, a ko ne, pa onda usvoje propise prema kojima dug može da se reprogramira, što ide u korist dužnika. To vide drugi, pa ni oni ne plaćaju za svoje firme, što je loše za ceo sistem i porast korupcije - pojašnjava ovaj konsultant za investicije šta odvlači inostrane investitore i ističe da nered ne može da se popravi sve dok država ne poštuje sopstvene zakone.
Radnici na ulici
- Red u državi nije moguće uvesti, ako ona nije u redu. Nečinjenjem u nekim slučajevima, država, odnosno vlast, nanosi veću štetu od samog duga koji nije plaćen. Na primer, država je žmurila nad dugovanjima fabrike Goša iz Smederevske Palanke jer je vlasnik dobar sa predsednikom Slovačke, pa je sada firma u stečaju, radnici na ulici. Ako se stalno kroz etar čuje da je dugovanja moguće izbeći, onda će istim putem krenuti i drugi dužnici - kaže
Ranka Savić.
