Daleko su letovi s Morave
Kraljevački aerodrom koji se u Srbiji naziva i Lađevci, što je njegovo vojno ime, odnosno Morava, kako je zamišljeno da se zove civilni, dugo još neće dočekati prve aviokompanije.
Naime, osim da aerodrom postoji, sa sve tornjem i malenom zgradom terminala u koju je dosad uloženo više od deset miliona evra, ništa drugo značajno tu nije rešeno. Kako objašnjavaju u Direktoratu civilnog vazduhoplovstva, aerodrom nema operatora. Narodski rečeno, ne zna se ko je gazda.
On je sada vojni, a zamišljen je kao mešoviti, pa bi ministarstva saobraćaja i vojske morala da odluče o gazdi. Tu se, potom, mora razdvojiti ono što će i dalje koristiti vojska od onoga namenjenog civilnom saobraćaju. A to ta dva ministarstva nisu uradila, ako ne pre, onda od oktobra 2011. godine kada je tadašnji predsednik republike Boris Tadić sleteo s delegacijom u avionu tadašnjeg Jata. Tadić nije predsednik odavno, a ni Jat više ne postoji. Morava postoji i zvrji prazna. A u izbornim kampanjama je ova tema vrlo popularna.
Tako se možemo podsetiti reči i tada i danas aktuelne ministarke saobraćaja Zorane Mihajlović od 11. februara 2015. godine:
- Na vojnom aerodromu Lađevci u ovoj godini počeće da se realizuju i civilni letovi, a preduzeće Aerodromi Srbije biće formirano u naredna dva meseca.
Javno preduzeće Aerodromi Srbije nije formirano tada, već godinu kasnije, a od letova s Morave ni traga ni glasa.
Taman i da se ministri koji za istim stolom sede u danu sve dogovore i završe, pitanje od 32 miliona evra, koliko je planirano da ukupno košta osposobljavanje aerodroma Morava je - ko će tamo leteti.
Procena je da tom području gravitira oko 2,1 milion ljudi iz devet opština u četiri okruga. Šansu, navodno, vide Turci koji imaju snažne trgovinske veze sa Sandžakom, a finansirali su najviše dosad. Ali, njih pre svega zanima teretni saobraćaj. O putničkom još nema nagoveštaja. A kako bi i bilo kad se bezmalo deceniju Srbija razvlači hoće li ili neće taj aerodrom. Setiće se opet, čim bude izbora.
Podsetimo, Srbija ima dva međunarodna aerodroma, u Beogradu i Nišu. Onaj u prestonici će verovatno uskoro na nekoliko decenija otići koncesionaru, dok se niški "Konstantin Veliki" zaista lepo razvija i prethodnih godina je povećao obim saobraćaja za 1.000 odsto, a ove godine će, prema prognozama, opslužiti 300.000 putnika.
I Užičani sanjaju
U priči o razvoju malih aerodroma u Srbiji lokalne samouprave se utrkuju u nadi da će zastarelu i nepotrebnu vojnu infrastrukturu pretvoriti u nešto što donosi novac. Tako su se i Užičani setili svog aerodroma Ponikve. Ali, tek je taj aerodrom daleko od funkcionalnosti. Deo piste, krak prema Bajinoj Bašti ne može da se koristi jer nije ni razminiran. Malena zgrada terminala izgleda lepo, ali tu nema previše toga što je potrebno jednom aerodromu. A ključno je - nema puta. Onaj kojim se sada stiže do Ponikava, u dužini od tridesetak kilometara, tako je razrovan, da se po njemu vozi dvadeset na sat.
