Španija u finišu izborila izostavljanje roka za Kosovo
Izostavljanje 2019. godine kao roka za rešavanje kosovskog pitanja u konačnoj verziji Strategije za proširenje EU na Zapadni Balkan, diplomatski izvori tumače da EU ne želi nikog da pritiska u rešavnju važnih pitanja, piše Danas.
Istovremeno, takav potez smatra se "direktnom posledicom protivljenja Španije, koja strahuje da bi primer Kosova mogao da dodatno raspiri separatističke tenzije u Kataloniji". Evropska komisija usvojila je konačan tekst juče u Strazburu, koji su potom javnosti predstavili evropski zvaničnici Federika Mogerini i Johanes Han.
Dok je u nacrtu Strategije, u koji je Danas imao uvid, bilo navedeno da bi do kraja naredne godine Srbija i Kosovo trebalo da postignu sveobuhvatnu normalizaciju odnosa, u finalnom dokumentu precrtana je takva vremenska odrednica i navodi se formulacija: "hitno da postignu sveobuhvatnu normalizaciju odnosa".
Predstavnici diplomatskih krugova ističu da ta izmena "ne znači da Beograd i Priština imaju vremena za gubljenje i da je Brisel spreman da toleriše beskrajne pregovore".
"EU jeste proklamovala načelo da je kvalitet sprovođenja kriterijuma za članstvo, što u slučaju Srbije, naravno, podrazumeva i postizanje pravno obavezujućeg sporazuma sa Kosovom, važniji od brzine kojom se ispunjavaju zadaci, od Beograda se očekuje da normalizuje odnose sa Prištinom u kratkom roku, što je i naznačeno u Strategiji, navođenjem odrednice hitno. Dakle, iako je precrtana ranija formulacija da bi trebalo postići sporazum do kraja 2019, ništa se suštinski nije promenilo u pristupu zvaničnog Brisela", navode izvori.
Prema izvorima Danasa, na insistiranje Španije, dan uoči usvajanja, dakle u finišu, u konačnoj verziji dokumenta odrednica "šest zemalja Zapadnog Balkana" (Srbija, Crna Gora, Albanija, BiH, Makedonija i Kosovo) izmenjena je u "Zapadni Balkan2, kako se ne bi prejudicirao konačni status Kosova.
