Dijaspora nevidljiva u matici
Jačanje veza Srbije i njene dijaspore u obostranom je interesu, zaključak je okruglog stola "Vidimo se u Srbiji", posvećenog otvaranju dijaloga i dugoročnoj saradnji matice sa rasejanjem. Debata, u kojoj su učestvovali predstavnici dijaspore, institucija, nevladinog sektora i dijasporskog dnevnika "Vesti", nastavak je nedavne konferencije u opštini Malo Crniće i predstavlja potragu za iznalaženjem dugoročnog modela saradnje.
Kritični tonovi o odnosu države prema rasejanju ni ovoga puta nisu izostali.
Da je institucionalni put dijaspore krenuo niz brdo, smatra Branislav Savić iz Beča, konsultant iz organizacije Ideje i novac, zbog, kako je naveo, činjenice da je dijaspora izgubila ministarstvo, pa kancelariju, i na kraju spala na Upravu za dijasporu pri Ministarstvu spoljnih poslova koja nije "i u šemi MSP".
Pročitajte još:
* Kako i gde ulagati u otadžbinu, a da vam se isplati
* Ulaganje u saradnju sa dijasporom - prinos u investicijama i razvoju
On je naglasio nasušnu potrebu umrežavanja svih koji nešto rade za dijasporu. Aleksandar Radovanović iz Privredne komore Srbije je ukazao da komora aktivno podstiče razvojnu saradnju sa dijasporom.- To ne samo da je smanjilo nivo aktivnosti države prema svima koji žive u inostranstvu, već je i rasejanje učinilo gotovo nevidljivim - rekao je Savić, izrazivši žaljenje što se ne sastaje Skupština dijaspore.
- Umrežavanje kroz aktivnosti je pravi put saradnje - rekao je Radovanović i ukazao na značaj Svesrpskog samita, susreta ekonomske, kulturne i akademske dijaspore.
PKS je, kako je rekao, tu i da pomogne državi oko organizacija u dijaspori.
- Cilj je saradnja dijaspore i matice, ali i da zajedno rade naši ljudi u Australiji i Kanadi i da se stvori dobra mreža saradnje - rekao je Radovanović.
Milica Rebić iz Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju (GIZ) podsetila je na pomoć GIZ-a Srbiji, podrškom stručnjacima poreklom iz Srbije rođenim van njenih granica koji žele da se vrate u domovinu ili da joj pomognu svojim znanjem. Ona smatra da veliki broj dijasporskih udruženja u inostranstvu treba da bude bolje povezan.
Leopold Rolinger, stručnjak za planiranje i sprovođenje projekata je, uz napomenu da se ništa ne može bez institucija i volje za promene, akcentirao teškoće i sporost procedura prilikom ulaganja u lokalne sredine. Podsetio je da je i pored bliskosti NALED-a Vlade Srbije od 100 predloga te organizacije za smanjenje administrativnih ograničenja prihvaćeno svega devet.
Dijana Zdravković, menadžer za korporativne komunikacije "Vesti", prošlu godinu je označila godinom pokretanja saradnje UNDEP, PKS, GIZ-a i Inicijave za demokratsku tranziciju (DTI) i medijske kuće "Vesti" na približavanju srpskoj dijaspori, a Jelena Nešić iz DTI je rekla da je namera ovih skupova posvećenih rasejanju da se, između ostalog, razvije i dijalog dijaspore sa lokalnim i regionalnim zajednicama u matici.
Korupcija kao kočnica
Marko Pavlović iz Programa za razvoj Ujedinjenih nacija (UNDP), naglasio je da su osim priče, neophodni rezultati. Osvrnuvši se na "vidljivost upliva politike u sferu tih odnosa", ocenio je da nema uspešnih institucija ako nisu oslobođene partijskog.
- Uspešni ljudi u rasejanju nezainteresovani za tokove u Srbiji, a takav njihov odnos bi promenili kada bi se eliminisala krađa i korupcija. Dijaspora hoće uspostavljanje mehanizma poverenja - kaže Pavlović.
