Milanovac: Batak umesto dopinga

Sastav dva ljuta fudbalska rivala donjomilanovačkog derbija nije se znao do poslednjeg trenutka, jer se zbog lepote i zdravlja često menjaju i dres i tim. Početkom jula na glavnom terenu hotela "Lepenski vir" sreću se dve fudbalske sile - Debeli i Mršavi.

Prvi derbi odigran je 1952. u onom starom Donjem Milanovcu čijim igralištem sada plivaju stanovnici dunavskih dubina, pošto je ova varošica potopljena 1970. godine zbog izgradnje HE "Đerdap".
 

Njegovo veličanstvo fudbal ovde nije u prvom planu, mada za loptom jure igrači dveju ekipa. Samo što u ovom slučaju selektori timova pulene biraju ne po talentu, nego po kilaži. Tako svakog leta na megdan jedni drugima izlaze mršavi i debeli Donjomilanovčani, prolazeći pre prvog zvižduka sudije određenu proceduru. Selektori fudbalskih timova Mršavi i Debeli, budući da su na funkcijama duže vreme, otprilike znaju kojim igračkim kadrom raspolažu i svojim igračima, bez boravka u karantinu, priprema i trening utakmica, zakazuju vreme okupljanja.

Mesto je obično centar Donjeg Milanovca, jer i verni navijači treba da vide u kakvoj su kondiciji njihovi miljenici. Prevoz do fudbalskog stadiona uz odgovarajuću pratnju, vatrogasna i ambulantna kola sa uključenim rotacionim svetlima je obezbeđen - traktor za debele, kamion za mršave. I to je tek početak.

Da bi izašli na teren i pokazali šta (ne) znaju, igrači i jedne i druge ekipe moraju da prođu merenje težine - limit za mršave je 50 kilograma, a oni čija je težina veća od 81 kilogram svrstavaju se u ekipu elegantno popunjenih. Ovogodišnji debitant Dejan Đorđević zadivio je čak i navijače suprotnog tima, vaga nije bila u stanju da izmeri njegovu težinu. Premašio je 170 kilograma.

Budilnik umesto štoperice

- Oni čija je težina između mogu da igraju za Mršave, u slučaju da selektor tima tanušnih ima problem s manjkom igrača - otkriva Mitke Jakimovski, dugogodišnji standardni prvotimac Debelih, a već nekoliko godina sudija i organizator ovog zabavnog spektakla. Zajedno sa Jakimovskim pravdu na terenu kao glavni sudija deli Žika Pešić, zvani Bugarin, opremljen za ovaj "skup visokog rizika" dobrom kondicijom za bežanje od igrača i publike, starinskim budilnikom umesto štoperice, kajlom i ogromnim crvenim i žutim kartonima zbog igrača koji imaju "problem s vidom".

Utakmica se igra dva puta do 20 minuta, pre svega zbog kondicije igrača. Zbog ove se utakmice i svega onog što ide pre i posle zvižduka sudija, usklađuju godišnji odmori ili specijalno dolazi u Donji Milanovac, kao što to godinama čini Žika Bogdanović iz Rudne Glave, sve lečeći nostalgiju za Milanovcem u kome je živeo i radio 10 godina.

Početkom devedesetih porodica Jelić je u Donji Milanovac stigla iz Hrvatske i već 1994. se glava porodice Stevo Jelić priključio Debelim. Potrebne predispozicije ima - gotovo dva metra visine i skoro 150 kilograma.

- Ovom fudbalskom spektaklu priključio sam se radi druženja. Nije bitan rezultat koliko da se makar jednom godišnje, kad već ne možemo češće, zabavimo na ovaj način i, naravno, da se održi tradicija - kaže Stevo Jelić,

koji je u odnosu na prošlogodišnju utakmicu smršao sedam kilograma i sada se zaustavio na 135.

Sušta suprotnost kapitenu Debelih, koga od milošte zovu i Steva Internacionale, jeste jedan od prošlogodišnjih debitanata Čedomir Adamović sa svojih 40 kilograma.
- Prvi put sam igrao za Mršave, nisam jak kao protivnički igrači, ali sam sigurno brži. A druženje je jedini razlog zbog koga sam ovde - rekao je Čedica, kako ga meštani od milošte zovu.

Pozlilo im od gladi

Radoslav Simonović Mižajka od početka igračke karijere branio je boje Debelih, ali je na svoju veliku žalost pre dve godine morao da okači kopačke o klin i da utakmicu prati s klupe za rezervne igrače.

- Igrao sam 25 godina bez prekida za Debele, ali sam morao da prestanem zbog problema s kukom - objašnjava razloge neigranja Mižajka ne krijući da je u punoj snazi imao i 135 kilograma.

Kada je na jednoj utakmici pozlilo od gladi njegovim doskorašnjim klupskim kolegama Jeliću i Aleksiću, Mižajka je bio najbrži, pa je pritrčao noseći prvu pomoć - pečeno pile, teglu kiselih krastavaca i pivo. Batak garniran krastavcima i zaliven pivom očas posla vratio je dvojicu debelih u igru, koji su svoju "medecinu" delili s protivničkim igračima.

Žika Pešić, dugogodišnji sudija ovog fudbalskog spektakla, kaže da je ovde fudbal u drugom planu.

- Mnogo važnije da se ljudi okupe, našale na svoj račun i zabave. Kao što su radile ove specijalne fudbalske ekipe od pedesetih godina prošlog veka kada su Mršavi i Debeli počeli - kaže Žika, koji ponekad pištaljku zameni organizatorskim poslom.

I mada svi ističu da rezultat nije bitan, zabeleženo je da je prošlogodišnji, 54. okršaj Mršavih i Debelih u regularnom vremenu završen nerešeno 2:2. Za produžetke teško da je bilo snage, pa je posle izvođenja penala, pobednički pehar pripao Debelima. I ove godine rezultat se ponovio, oni čija se ishrana zasniva na ćevapima i pljeskavicama pobedili su u istrajnosti - na penale.

Najveći pobednik poluvekovne specifične fudbalske priče ipak je ova dunavska varoš koja je umela da dobru ideju očuva kroz decenije, stvarajući nove poklonike malo drugačije fudbalske igre i na terenu i na tribinama.