Koprivica: Samo da se Beograd počisti od ove pošasti
Božo Koprivica, u funkciji predsednika žirija Ninove nagrade, istupio je smelo na proglašenju dobitnika ovog najprestižnijeg domaćeg književnog priznanja pre desetak dana. On je, iskoristivši tu poziciju, nazvao Aleksandra Vučića "svakosatnim klepetalom" koje, ne znajući nikad ništa da radi, samo kmezi i sluša svoje papagaje Malog i Vulina, i pozvao Beograd da pruži otpor toj, kako je rekao, pošasti, piše Danas.
"Vučića ne treba uzimati za ozbiljno"
Ovo je kazao i povodom toga što njegov izbor za najbolji roman nije bila nagrađena knjiga Dejana Atanackovića "Luzitanija" (o kojoj je na preksinoćnoj dodeli takođe lepo govorio), već roman Mire Otašević "Gorgone" u kome je tema, prema njegovim rečima, poziv na otpor svakom zlu.
Božo Koprivica je ne prvi put i ne jednom istupio na ovakav način, što su zabeležile ove novine i još po koji redak medij.
- Beograd je grad koji je prošao i gore stvari. Veliki gradovi to prolaze. Dugo ovo traje, mladi ljudi odlaze... Ali uvek u ovom gradu ima neka sila - kao u pesmi Kavafijevoj - neću da napustim ovaj grad. Vlast pojma nema, ona ne ide na bazare, utakmice, ne ide u pozorište. I sad, tog dana kad treba izaći, nije važno koja je to politička opcija, samo da se ova pošast počisti. Jer nikad primitivniji nije bio Beograd, nikad, u svakodnevnom ponašanju. Nema niko da ti kaže pardon, u liftu neće niko vrata da ti pridrži... - kaže Koprivica.
"Ako sam ja smrad, šta će biti moja deca?"
- U ovoj raspodeli snaga ja ću da glasam za Đilasa iako nije normalno da to otkrivam. Ima neku spontanost. Mislim sve najbolje i o Inicijativi Ne da(vi)mo Beograd? Oni sami za sebe ne mogu puno da postignu ali, ako im se pruži podrška, naravno da mogu.
- Mogu da kažem da Vučića ne treba odviše ozbiljno uzimati. Glupo je ozbiljno to govoriti - njegova strategija, propaganda, kako je on majstor ne znam čega, izbora. On podseća na dječaka, ima to kada je kraj školske godine, neki iždžikljali dječak iz sedmog osnovne igra sa klincima drugi, treći, ali to traje tri minuta. Jer ima klinaca koji izvrsno igraju i on služi ko budala. Pravi mangup, peti, šesti razred, sedmi, osmi, on igra sa gimnazijalcima - ja sam tako dobijao batina. Moraš da prođeš tu školu - kaže Koprivica i dodaje:
- I još nešto. Važno je domaće vaspitanje. Šta će moja deca da budu nego smradovi ako sam ja smrad. A na ulici je ipak škola - jači ne bije slabijeg, vulgarnog dobacivanja nije bilo nikad jer svako je mislio da to može da bude njegova sestra, ni slučajno nije bilo da se ne pomogne starijoj ženi. I treba to što smo naučili na ulici, treba da pokažemo tu hrabrost. Nikad na ulici nije bilo - brat gleda kako mu se brat bije - da on priskoči da pomogne, bilo je nekog viteštva, a gde je sad viteštvo? - zaključuje Božo Koprivica za Danas.
