Partijska otimačina u 21. veku
Mreža za restituciju u Srbiji dala je dijaspori punu podršku zbog čvrstog i jasnog stava ljudi u rasejanju da ako sadašnja vlast može, a neće da vrati imovinu koju je komunistički režim oduzeo, onda su i njene ideološke osnove iste. Koordinator Mreže Milivoje - Mile Antić se pita ako vlada ne poštuje svojinska prava građana u Srbiji, kako će poštovati prava dijaspore ili stranih investitora.
Stoga on vladajuću koaliciju optužuje za partiokratizaciju države, odugovlačenje sa donošenjem zakona o restituciji zarad sopstvenih i interesa tajkuna i novu pljačku građana Srbije.
Na osnovu čega tvrdite da je u Srbiji na delu partokratija?
- Zato što je jasno da nema vladavine prava ni zaštite privatne svojine. Eto, osvestila se i srpska dijaspora i postala oprezna posle mnogobrojnih beskrupuloznih manipulacija njenom nostalgijom, nacionalnim identitetom i duhovnom vezom sa domovinom. Prvo zasedanje Skupštine dijaspore vlast je iskoristila da opseni predstavnike rasejanja
U dijaspori 4.000 naslednika
|
mestom i najvišim državnim funkcionerima, sa jednim jedinim ciljem: da otme kapital koji su naši ljudi u inostranstvu zaradili teškim radom. Primera radi, predsednik naše organizacije je došao iz SAD sa idejom da investira u Srbiju na svojoj zemlji koja je nacionalizovana, ali i dalje ne može, jer ni deset godina od promene vlasti nije donet zakon o restituciji.
Zašto se odugovlači ako je restitucija jedan od osnovnih uslova za evropske integracije Srbije?
- To se i mi pitamo i pitamo državne organe, ali odgovora nema. Vlast je 2008. donela Nacionalni plan integracije ispisan na više od 800 strana, da bi ga u decembru prošle godine promenila, potpuno brišući iz prvobitnog teksta pojam restitucije, iako je rešavanje tog problema jedan od ključnih uslova za Srbiju u Evropi. Tražili smo odgovor zašto je restitucija nestala iz plana, ali smo naišli na zid ćutanja.
Da li tako država gubi strane investitore iz dijaspore?
- Naravno da gubi, jer kada investitor vidi da nije rešen problem restitucije, neće da ulaže u Srbiju. Zato ovde opstaju domaći biznismeni monopolisti, koji osim kompanija u Srbiji, registruju i firme van zemlje, pa dolaze kao inostrani investitori, a profit završava u inostranstvu. Tako monopol na srpskom tržištu opstaje, samo u drugom obliku, jer vlast radi u njihovu korist, a opozicije nema, već je to sve ista masa interesa. Umesto da se dovode uspešni investitori, da se ulaže i otvaraju nova radna mesta, zemlja se poklanja tajkunima, a paralelno se državi povećava javni dug, zadužujući je kod Međunarodnog monetarnog fonda.
Ko koči donošenje zakonske regulative?
- Ministarstvo finansija i dalje krije ko im je nalogodavac u aktivnoj opstrukciji restitucije. Očito je reč o jednoj organizovanoj kriminalnoj grupi, čiji su članovi i u vladi. Ona nanosi štetu i državi i građanima i svima koji traže vraćanje imovine. Osnovano sumnjamo da je reč o proviziji i dilovima nekih ljudi u vladi i imamo ozbiljne naznake da je reč o sprezi politike, kriminala i povlašćenih pojedinaca koji bi da kriminalizuju zakon o restituciji, tvrdnjom da će obeštetiti ljude, a u stvari idu u novu pljačku.
Borac za pravdu
|
Na koji način se sprovodi pljačka?
- Izmene Zakona o planiranju i izgradnji predstavljaju svojevrsni državni udar. Šef države o svemu ćuti, a vlast se populistički krije iza procesa legalizacije. Mi pitamo: koliko građevinskog zemljišta primenom novog Zakona može biti poklonjeno besplatno nekolicini povlašćenih, a koliko može otići lokalnim samoupravama. Zna se da u Beogradu, na ime restitucije od skoro 77.600 hektara današnjeg građevinskog zemljišta, građani potražuju svega 1,45 odsto zemljišta, odnosno 2.652 ha, pa je pitanje šta je sa ostalim zemljištem.
Smatrate li da se namerno skriva ono što država ima u posedu?
- Najbolje je reći, ne zna se šta država ima od imovine, jer je popisano svega dva do tri odsto, a neko očito sprečava dalji popis, što stvara osnovanu sumnju da se taj posao radi svesno i tako sprovodi još jedna krađa. Da li pomoću javnih preduzeća, odnosno privatnog i javnog partnerstva ili uz pomoć tajkuna, ne znamo tačno, ali vidimo kuda se sve to kreće.
Nezadovoljni ste i radom nekih ministara?
- Na primer, ministar ekonomije Mlađan Dinkić je protivnik restitucije. Ministar urbanizma Oliver Dulić kaže da nema vraćanja imovine starih vlasnika u naturi, a u isto vreme predlaže zakone kojima se samo jednoj grupici povlašćenih poklanja bar 50 puta više građevinskog zemljišta od ukupne površine koju potražuje ovih 140.000 porodica.
Kakav će biti vaš odgovor?
- Pojačaćemo kampanju pred domaćom i svetskom javnošću, jer namere da se stari vlasnici obeštete državnim obveznicama predstavljaju klasičnu manipulaciju. To je novac poreskih obveznika, odnosno svih nas, novac koji osiromašeni građani nemaju, a vlast skriva velike površine državne imovine koje evidentno ima i velikodušno poklanja samo odabranima.