SAD neće dozvoliti podelu Kosmeta

Podela će biti moguća jedino ako SAD pošalju veoma snažnu, nedvosmislenu poruku vođama kosovskih Albanca da razmotre takvo rešenje. Kada se u obzir uzme aktuelni stav Vašingtona, mogućnosti da se nešto tako dogodi ekstremno su tanke, izajvio je za beogradske medije Vilijam Montgomeri, bivši ambasador SAD u Srbiji.

- Pesimista sam po pitanju rešenja kosovskog problema. To što SAD neće raditi na ubeđivanju kosovskih Albanaca da izađu u susret srpskim zahtevima, znači da će Srbija morati da prihvati mnogo manje nego što je trenutno voljna i da uzme u obzir. Aktuelna srpska vlada fokusirala je celokupnu spoljnu i unutrašnju politiku na kosovsko pitanje i zarobila samu sebe po pitanju mnogih važnih stari. Biće veoma teško odstupiti od tih čvrstih stavova koje je srpska vlast zauzela bez ozbiljne konfrontacije s političkim oponentima. Ostaje da vidimo da li će srpska vlada koje je zauzela takav veoma tvrd stav biti spremna da prihvati rešenje kakvo se nameće - kazao je Montgomeri u intervjuu za ''Blic nedelju''.

Članstvo Srbije u EU je najmanje osam godina daleko: Vilijam Montgomeri

Znači li to da je autonomija na severu i u enklavama najviše što Srbija može da postigne?

– Zaista mislim da je to najviše čemu Srbija može da se nada u ovom trenutku i u predvidljivoj budućnosti. Mislim da će kosovski Albanci i međunarodna zajednica otići veoma daleko u davanju autonomije kosovskim Srbima. Ali, i to je ogromno ali, cena toga bi bila kraj paralelnih institucija i priznanje vrhunske vlasti kosovskih Albanaca, uključujući tu i dobijanje mesta u UN. Postoji dosta prostora za pregovore u okviru ovakvog seta ključnih principa ukoliko je Srbija spremna da krene tim putem. Dosta bi moglo biti postignuto za kosovske Srbe, to je sigurno. Žao mi je što moram da kažem, ali njihova dobrobit bi ipak morala biti daleko veći prioritet nego što trenutno jeste.

Ima li mišljenje MPS uopšte snagu da promeni trenutnu situaciju?

– Sasvim je sigurno da odluka MPS, kakva god bila, neće promeniti bazične činjenice na terenu. Kakva god odluka bila, kosovski Albanci se neće odreći statusa nezavisnosti, a ključne evropske zemlje i SAD koje su priznale tu nezavisnost neće povući svoje odluke. S druge strane, srpski ministar spoljnih poslova iskreno je izjavio da Srbija neće prihvatiti nezavisnost Kosova bez obzira na mišljenje MPS. Takva vrsta izjave olakšava kosovskim Albancima da i sami učine isto to. Trenutni status kvo održava se samo zato što su kosovski Albanci do sada ostavljali Međunarodnoj zajednici da se bavi pitanjem kosovskih Srba. U takvim okolnostima, veoma je moguće da neke ekstremnije grupe pribegnu nasilju. To bi moglo da izazove katastrofu.

Može li Srbija da računa na podršku evropskih partnera po pitanju kosovskog problema?

– Postoje dva glavna toka evropske politike prema Srbiji. Jedna se fokusira na Srbiju i trudi se da bude ohrabrujuća i korisna. Ta strana uvek maše šargarepom članstva u EU i izbegava reč na slovo “K” kada god je to moguće. Druga, međutim, radi na razvoju nezavisne države Kosovo i trudi se da omogući Kosovu da u trenutnim granicama sprovodi svoj autoritet. U zavisnosti od države članice, značajno varira stepen spremnosti ili nedostatka iste da se ospori rad paralelnih institucija koje su na Kosovu organizovali Srbi i Srbija. To sve je veoma zbunjujuće. Takva situacija ne odgovara nikome. Nada i očekivanja da će se u budućnosti ova dva pravca evropske politike spojiti u jedan, kada i Kosovo i Srbija postanu članice EU, ima niz problema.