Zašto je Kfor podigao bezbednost - fitilj za nemire ne drže Albanci
Sporadični incidenti na Kosovu i Metohiji mogu da se dese, ali ne predstavljaju opasnost da eskaliraju. Upozorenje Kfora da bi u Kopnenoj zoni bezbednosti moglo da bude incidenata, iako je za sada situacija pod kontrolom i bezbedonosno stabilna, za sagovornika Sputnjika Božidara Spasića nije nikakva novost, jer je, kako kaže, takvih upozorenja bilo i ranije.
- Kfor je, posle izjave Dauta Haradinaja da bi optužnice protiv pripadnika OVKmogle da aktiviraju samu OVK, podigao bezbednost u takozvani žuti sektor. To u suštini ne znači ništa, a i sve su to samo puke pretnje jer je opštepoznato da Prištinom i celim Kosovom upravlja Amerika. A ako oni Albancima skreću pažnju na sud i na činjenicu da očekuju mir, tako će i biti. U ovom trenutku verujem da su Amerikanci izdali takav nalog - kaže Spasić.
Trusna politička situacija u albanskom telu, i to ne samo na Kosovu i Metohiji, već i u Makedoniji i Albaniji, pogodno je tlo koje bi moglo da zatrese region, ali samo ako bude postojao spoljni faktor, kaže politikolog Nedžmedin Spahiju.
Trvenje koje postoji na unutrašnjoj političkoj sceni, po mišljenju našeg sagovornika, uobičajene su kod političke klase koja je u razvitku i procesu sazrevanja, a što se tiče mogućih incidenata, ne očekuje da bi oni mogli da eskaliraju.
Pročitajte još:
* Amerika upozorava Kosovo: Ako to uradite...
* I to smo dočekali: Amerika preti Kosovu - Rusijom
- U ovom slučaju, situacija bi mogla da se zakomplikuje samo u spoju sa nekim drugim događajima u regionu, a ne samo izolovano kod Albanaca - smatra Spahiju za Sputnjik.
Uprkos optimizmu naših sagovornika, treba ipak podsetiti na neke činjenice.
Obaveštajni podaci izneti prošle godine u septembru pokazali su da postoje procene da pod oružjem ima oko 160.000 Albanca i radikalnih islamista na ovom prostoru koji su spremni da reaguju u svakom momentu.
Posle pretnji koju je izneo Daut Haradinaj na svetlo dana izneta su i saznanja da posle povlačenja srpske vojske i policije sa Kosova i Metohije, misija Kfora i Unmika nije do kraja ispunila svoju obavezu da demilitarizuje takozvanu Oslobodilačku vojsku Kosova.
Tačnije rečno, da, pre svega, unište oružje koje je ona posedovala, pa u tom smislu postoji velika mogućnost da se OVK zaista aktivira, posebno kad se zna da su veliki deo oružja uskladištili na tajnim lokacijama, sa tačnim spiskovima članova njihovih pojedinačnih jedinica, što znači da oni u svakom trenutku mogu ponovo da dođu u posed tog oružja.
S obzirom da bi pod udar Specijalnog suda za zločine OVK mogli da dođu mnogi Albanci, bezbednosne procene od pre nekoliko meseci, ukazivale su na to da malo treba da se ekstremisti ponovo late oružja i da iskomplikuju situaciju na Kosovu i Metohiji.
U isto vreme, politička situacija među Albancima čini se da nije bila nikad gora.
U Tirani su najavljeni masovni protesti opozicije protiv Edija Rame, dok u Skoplju tinja tihi rat među albanskim strankama koje međusobno otimaju jedni drugima članove.
Osim Specijalnog suda, kosovsku političku javnost muči i netrpeljivost između Ramuša Haradinaja i Hašima Tačija koja postaje sve vidljivija, a koja ujedno i polarizuje albansku scenu.
Ako ovome dodamo da je u nekoliko navrata na graničnim prelazima između Kosova i Makedonije i Albanije presretnut šverc oružjem, gde je osim lakog, oduzeto i ozbiljnije naoružanje, onda je važno podići oprez.
Naročito oprezni moraju da budu Srbi, koji su već preživeli pakao albanskog pogroma 2004. godine.
