Šta će Srbija "prepisati" od Putina da bi podigla državu?
Najava da ćemo probati da iskoristimo pozitivna ruska iskustva kada je u pitanju natalitet podjednako je važna kao i svi dogovori sa Rusijom na krupne teme. Jer svi oni padaju u vodu ako jednoga dana to ne bude imalo koga da se tiče. A Srbija upravo srlja u takvu budućnost jer je po starosti stanovništva trenutno šesta u Evropi, piše Sputnjik.
U Srbiji već upaljena crvena lampica
Zato je podjednako bila važna i najava posle nedavne posete ruskog ministra rada Srbiji da ćemo probati da iskoristimo pozitivna ruska iskustva kada je u pitanju zaustavljanje pada nataliteta.
Rusija je zbog niske stope nataliteta godišnje imala po 700.000 stanovnika manje, ali su uvođenjem posebnih mera za podsticanje rađanja za proteklih deset godina uspeli da preokrenu situaciju.
Da je u Srbiji već upaljena crvena lampica ukazuju podaci da je od 1992. izgubila više od 600.000 stanovnika. Prošla godina je bila najgora po pitanju nataliteta, rođeno je svega 65.000 beba. U prvoj polovini ove godine je doduše bilo pomaka, natalitet je šest odsto veći nego u istom periodu prošle godine, ali i dalje zbog niske stope nataliteta godišnje u proseku gubimo 35.000 stanovnika.
Zato će, kako je najavljeno, Rusiju posetiti ministarka zadužena za demografiju u Vladi Srbije, Slavica Đukić Dejanović, kako bismo sagledali ruska iskustva i ocenili da li je nešto od mera koje su tamo dale rezultate primenjivo i u našem slučaju.
Najveći problem - rađanje drugog deteta
Demograf Vladimir Nikitović sa Instituta društvenih nauka za Sputnjik je objasnio da su nam veoma male šanse da se vratimo pozitivnom trendu ako žene u Srbiji u proseku budu rađale manje od jednog i po deteta. A sada smo vrlo blizu te kritične granice. Prema poslednjem popisu stanovništva od pre pet godina, žena prosečno rađa 1,6 dece.
Đukić Dejanović napominje da je rađanje drugog deteta najveći problem.
- Imamo 52 odsto žena koje imaju jedno dete. Da bi se obnavljalo naše stanovništvo, treba da imamo 11 odsto majki sa jednim detetom, 44 odsto majki sa dvoje dece i 45 odsto sa troje - obrazlaže ministarka.
Šta su uradili Rusi? Država je 2007. pokrenula program mera za poboljšanje demografske situacije koji je podrazumevao značajnu sumu novca, 10.000 dolara koju je porodica sa dvoje i više dece dobijala tek kada dete navrši tri godine.
Država dodeljivala "materinski kapital"
Taj "materinski kapital" mogao je biti uložen samo u određene svrhe, u kupovinu stana, za poboljšanje stambenih uslova, obrazovanje dece, za socijalnu adaptaciju i integraciju u društvo deteta sa invaliditetom. Mogao je, takođe, da bude uplaćen u penzioni fond, za penziju majke. Novac nije smeo da bude trošen na kupovinu automobila, pokrivanje dugova za potrošačke kredite i komunalne usluge.
Prestonica Moskva je tome dodala i posebne podsticajne mere za porodice sa najmanje troje dece i za poslednjih sedam godina broj porodica sa više dece je povećan skoro dva puta.
Da opet ne bi došli u raniju situaciju, jer brojke ukazuju na pogoršavanje demografske situacije u Rusiji, predsednik Vladimir Putin je odmah pozvao na "resetovanje" demografske politike u zemlji i predložio nove mere koje stimulišu natalitet.
Tako će u 2018. biti uveden roditeljski dodatak za prvo dete, koji iznosi nešto više od 150 evra, a do kraja 2021. godine će biti produžen i proširen "materinski kapital". On sada podrazumeva značajnu finansijsku pomoć porodicama, brojne olakšice poput povlašćene hipoteke, razne subvencije, modernizovane dečije poliklinike, prioritet pri upisu dece u jaslice…
U Srbiji bez krupnih finansijskih podsticaja
Nove mere su, smatra se, pravovremene, jer je novo pogoršanje demografske situacija u Rusiji, prema Putinovoj oceni, bilo predvidivo s obzirom na dramatičan demografski pad devedesetih godina, kada se zbog ogromnih problema u privredi i socijalnoj sferi prosto nisu rodila deca koja bi sada imala potomstvo.
Komentarišući mere koje je preduzela Rusija, ministarka zadužena za demografiju napominje da se ne radi samo o finansijskoj podršci nego i o smanjivanju psihološke cene roditeljstva, usklađivanju rada i roditeljstva, podizanju nivoa znanja iz oblasti reprodukcionog zdravlja, jačanju materinstva, modelima jačanja uloge partnera u podizanju i odgajanju dece.
- Ono što mi nećemo moći sigurno da činimo jesu ti krupni finansijski podsticaji - ukazuje Đukić Dejanović, koja podseća da je Srbija ove godine usvojila Zakon o finansijskoj podršci porodici.
Suština je, smatra ona, da se natalitet može podizati samo skupom svih mera koje su podjednako značajne, da postoji njihov kontinuitet i da su oročene, posle čega sledi njihova analiza. Na takav način Rusija je za 10 godina uspela da dođe na nulu, odnosno da počne da registruje obnavljanje stanovništva, kaže Slavica Đukić Dejanović.
