Srbija između Zapada i Rusije: Na dve stolice, dok god može
Srpska politika balansiranja između Zapada i Rusije nastavljena je nepromenjenim tempom čak i posle upozorenja sa Zapada da to tako ne ide, piše Dojče vele.
"Srpsko društvo mnogo više zapadno orijentisano"
Najava sastanka u Putina i Vučića u Moskvi nije bila previše određena: pričaće se o "razvoju rusko-srpskog strateškog partnerstva". Vučić je rekao da očekuje dobre vesti, ali i da niko ne bi rado "bio u njegovoj koži". Srpski mediji fokusirali su se na biznis i nabavku oružja.
Ali, poseta pokazuje i da Srbija odbija da odabere stranu tokom tenzija između Moskve i Zapada koje ne jenjavaju, naprotiv. Tokom posete Beogradu u oktobru je američki diplomata Brajan Hojt Ji upozorio Srbiju da je teško sedeti na dve tako razmaknute stolice.
- Priča o "dve stolice" je bila politika praktično svake vlade u Srbiji - kaže Dimitar Bečev, saradnik Atlantskog saveta i autor knjige "Rivalska moć: Rusija u jugoistočnoj Evropi".
Ulog za Srbiju nije samo tradicionalno dobar odnos sa pravoslavnom majkom. Evropska unija je, doduše, daleko najveći trgovinski partner i u Srbiji je uložila sedam puta više od Rusije od 2010. godine. Ali u vreme dok se lomi trasa budućeg gasovoda Turski tok, Srbija, potpuno zavisna od ruskih energenata, teško sebi može da priušti biranje jedne stolice.
Premda se u poslednje vreme, nakon nabavke polovnih Migova iz Rusije, govori o kupovini ruskih protivvazdušnih sistema i vojnih helikoptera, Srbija je i na vojnom planu do sada uspevala da igra na dve strane. Tako je ove godine održala dve vojne vežbe sa Rusijom, ali čak 13 sa NATO ili članicama te Alijanse, a sedam sa američkim trupama.
"Srbi nisu zaboravili bombardovanje"
Balansiranje na žici između Zapada i Istoka posebno je važno na tom planu. Dimitar Bečev u razgovoru za DW podseća da Srbi nikako nisu zaboravili bombardovanje SR Jugoslavije.
- Mnogi Srbi se osećaju žrtvama dešavanja devedesetih, a Rusija se vidi kao sila koja može da ispravi te nepravde - navodi on.
Ipak, Bečev naglašava da je "srpsko društvo mnogo više zapadno orijentisano. Ruska meka moć nije tako prisutna kao u delovima bivšeg Sovjetskog Saveza".
On kao potencijalnu nagaznu minu u srpskoj politici dve stolice ističe rusko-srpski Humanitarni centar u Nišu. Na Zapadu i sama pozicija tog centra budi sumnju - relativno blizu Kosova gde je američka vojna baza Bondstil te granice sa Bugarskom koja je članica NATO. U poslednjih godinu dana primetan je porast pritiska Moskve da osoblje Centra dobije diplomatski status.
"Beograd hoće i jare i pare"
Bečev kaže da ovo pitanje može biti povod Rusiji da "zamuti vodu". Za tako nešto, smatra ovaj politikolog, Rusija u Srbiji ima potencijala. "A tada bi moglo postati veoma teško za Srbiju da održi tradicionalnu poziciju balansiranja između Istoka i Zapada", dodaje Bečev.
On smatra da pozicija usred geopolitičkog nadvlačenja konopca odgovara Vučićevoj vlasti:
- Sve dok je Srbija poprište između NATO - ili Zapada - i Rusije, zapadne vlade će biti popustljive prema Vučiću. Neće postavljati nezgodna pitanja. Zato će Srbija odlagati izbor stolice koliko god može i završava engleskom frazom koja se može prevesti ovako: Beograd hoće i jare i pare.
