Pešter - Srpski Kavkaz
Ako hoćete dug život, dođite na Pešter, tvrde mnogi Pešterci. Poznat je i kao srpski Kavkaz, a na visoravni trenutno živi više od stotinu stogodišnjaka. Neki su živeli i do 110. godine, a neki i u 100. obavljaju sve poljske poslove. Pešterci dugovečnost duguju pre svega čistom vazduhu, vodi i zdravoj hrani.
"Ako neko hoće da živi 100 godina, neka češće dođe ovamo", poručuje Veran Kuč (98) iz Boljara.
Pešterska visoravan čuvena je po sibirskim zimama, bezbrojnim stadima ovaca i nadaleko poznatom sjeničkom siru, ali ono što retko ko zna jeste da se u netaknutoj prirodi može provesti najjeftiniji odmor u Srbiji. Poslenici u turizmu se sve više trude da namame posetioce u ovaj skoro zaboravljeni kraj Srbije, gde se još može slikati beloglavi sup u slobodnom letu.
Tibor Jelić iz Crvskog podno planine Giljeve kaže da su zimi odsečeni od sveta, ali je leti pravi raj.
"Mi smo daleko od Sjenice, na granici sa Crnom Gorom. Naši iz Kraljeva, Kragujevca, Niša i Beograda dolaze da se slatko nadišu, i pročiste pluća, osveže se našim mlekom, jogurtom, surutkom, pršutom, sirom, pastrmkom.... Neki ovde ostanu po celo leto", kaže Jelić.
Posebna atrakcija je peštersko selo Čedovo, udaljeno od Sjenice samo pet-šest kilometara, u kome se može kampovati i jeftino boraviti u kućama ovdašnjih domaćina, koji još nemaju iskustva u turizmu, ali imaju široko srce. Kroz selo protiče reka Vapa koja je prepuna ribe.
Na Peštersku visoravan, po dobar ulov, dolaze ribolovci čak iz Berana, Bijelog Polja, Užica, Čačka, Beograda.... Osim što je ima u izobilju, mladica često zna da iznenadi i težinom. Sjenički ribolovac Redžep Ademović izvukao je pre nekoliko godina iz Vape mladicu rekorderku tešku čak 27 kilograma.
Domaćin iz Čedova Mlađo Šekularac tvrdi da se riba može loviti i rukama.
"Voda je bistra i čista kao suza da može da se pije, a o kupanju da i ne govorimo. Dolaze nam samo retki Novosađani i Beograđani, bilo je i nekih iz inostranstva, šira javnost još ne zna za sve naše lepote, a nadležni u Sjenici se mnogo i ne trude da ih svetu otkriju", ističe Mlađo.
Odmor na katunu
|
Jedan od pešterskih turističkih aduta je i odstrel čuvenog pešterskog vuka na koga je lov dozvoljen tokom cele godine. Zbog ove avanture za dolazak na Pešter zainteresovani su i mnogi stranci. To je bio razlog da Pešterac Safet Kurtović i Irac Denis Bugler, koji u Evropi imaju zajednički biznis, u Đerekarima na Pešteru izgrade supermodernu lovačku kuću sa desetak apartmana koja bi uskoro mogla da ugosti lovce iz Italije, Austrije, Francuske, Nemačke, a možda i Japana.
"Ušli smo smelo u veliki rizik i uložili puno novca, priroda je izuzetna, potrebno je samo da neko sve to organizuje, nadamo se da nismo džabe trošili pare", kaže Safet Kurtović, vlasnik hotela-brvanare u Đerekarima.
Veliki broj Pešteraca radi i privremeno živi u inostranstvu, mahom u Nemačkoj. Skoro svi razmišljaju o povratku, a mnogi bi da teško zarađene pare ulože u turizam. Mitko Kurtović, iz okoline Sjenice koji tri decenije radi u Nemačkoj, tvrdi da je sve na državi Srbiji.
"Samo kada bi država i opština rešile neke strateške stvari, kao što su struja, putevi, vodovodi i telefoni, usledila bi ozbiljna ulaganja u turizam koji bi mogao biti unosniji od stočarstva i rudarstva, dosad glavnih pešterskih uzdanica. Sjenici su potrebni novi i luksuzni hoteli za strance, sportski tereni, bazeni... Ozbiljno razmišljam da se vratim i posvetim turizmu", kaže Mitko Kurtović iz okoline Sjenice, koji tri decenije radi u Nemačkoj.
Beloglavi sup
|
Još samo na Pešteru, u kanjonu Uvca i na obroncima Zlatara mogu se videti retki primerci beloglavog supa, čudnog lešinara, neki vele pešterskog orla, koji izumire i opstaje još samo na ovim prostorima. Mnogi ovamo dolaze samo zbog "pešterskog safarija" fotoaparatom.
