Kazna zlotvorima, odšteta žrtvama
Žrtve ratnih zločina počinjenih na teritoriji Kosova i Metohije između 1998. i 2000. moći će posredstvom zastupnika da učestvuju u postupcima pred Specijalizovanim većima Kosova (SVK) koji će se voditi u Hagu i da na osnovu presuda dobiju obeštećenje zbog gubitaka ili povreda koje su pretrpele. Porodice srpskih žrtava nadaju se pre svega pravdi i očekuju da je neće čekati još 18 godina.
- Članovi porodica kosmetskih stradalnika, čiji su najbliži srodnici kidnapovani ili ubijeni na Kosovu i Metohiji, već 18 godina traže istinu i pravdu za srpske žrtve. Za sve to vreme, malo je zločinaca procesuirano, a još manje pravedno kažnjeno. I pored dosadašnjeg lošeg iskustva, naša su očekivanja da će pravda ipak biti zadovoljena, okrenuta ka Specijalnom sudu za zločine OVK. To nas najviše interesuje, ali je svakako od značaja i saznanje da će, kada se istina utvrdi, porodice dobiti i drugu satisfakciju u vidu reparacije. Činjenica je da desetine hiljada prognanih kosmetskih Srba i nealbanaca i dalje živi na egzistencionalnom minimumu, a posebno je teško porodicama koje su izgubile hranioce. Njima će novčana nadoknada za gubitak, pretrpljenu duševnu bol i patnju, najviše značiti. Želimo da verujemo da će za ostvarivanje tog prava biti uspostavljen jasan mehanizam i da nećemo čekati još 18 godina - kaže za "Vesti" Gordana Đikanović, član Udruženja porodica kosmetskih stradalnika i novinarka koja godinama piše o stradanju Srba na KiM.
Zahtev i dokazi
Status žrtve može da zahteva svaka osoba koja smatra da je pretrpela fizičku, materijalnu ili duševnu štetu kao neposrednu posledicu krivičnog dela iz potvrđene optužnice. Prema pravilima suda uz zahtev moraju da se pruže i dokazi o pretrpljenoj šteti. Ti zahtevi upućuju se posredstvom Službe za učešće žrtava, pre početka suđenja. Žrtve koje budu prihvaćene da učestvuju u postupku, u zavisnosti od odluke suda, formiraće jednu ili više grupa, a pred sudom će ih predstavljati zastupnik kojeg odredi sekretar suda. Zastupnik će imati zadatak da redovno obaveštava žrtve o odvijanju postupka, može da prisustvuje pretresima i podnosi usmene i pismene podneske i ispituje svedoke, kada god sudsko veće smatra da to nalaže zaštita ličnih interesa i prava žrtava.
Specijalizovana veća Kosova (SVK) sa sedištem u Hagu su deo kosovskog sistema i čine sud koji će procesuirati "zločine protiv čovečnosti, ratne zločine i druga krivična dela iz kosovskih zakona, a u vezi sa navodima iz Izveštaja Parlamentarne skupštine Saveta Evrope od 7. januara 2011. koja obuhvataju teška kršenja međunarodnog prava".
O tome ko će dobiti status žrtve, odnosno pravo na obeštećenje, odlučivaće sud. Sve osobe koje smatraju da su lično oštećene mogu da zatraže taj status nakon objavljivanja potvrđenih optužnica koje će podneti Kancelarija specijalnog tužioca Dejvida Švendimana.
Čekajući optužnice
Sud u Hagu će suditi po optužnicama za krivična dela ratnih zločina koja su izvršena na KiM od 1998. do 2000. godine. Pre tri godina objavljeno je da su pribavljeni dokazi dovoljni za podizanje optužnice, ali je neophodno osnivanje odgovarajuće ustanove koja bi vodila sudske postupke. Skupština Kosova usvojila je 2014. Zakon o Specijalizovanim većima i Specijalizovanom tužilaštvu, a Kancelarija specijalnog tužioca formirana je u decembru 2016. godine. Od tada se čeka podnošenje prvih optužnica.
