Oklevetan, pa opljačkan
Zbog ljudske zlobe i pohlepe Boško Sušić je robijao kao komunista i kao četnik i ostao bez pola imanja... Njegovi potomci posle sedam decenija vode bitku da sa imena ovog uglednog ostružničkog domaćina, levičara i velikog humaniste, skinu krst izmišljene krivice i povrate otetu dedovinu.
Neverovatno, ali istinito, kako nam otkriva Boškov unuk Jovan Sušić, u zatvor ga je oba puta oterao isti čovek. Zna se i ko, ali Jovan ne želi da ga pominje, jer više nije među živima.
- Nemci su uhapsili dedu 1942, pošto im je dojavljeno da je uz partizane i u zatvoru u Gestapou proveo pola godine. Ponovo je dospeo iza rešetaka 1946. kada mu je pripisana saradnja sa četnicima i bez ikakve naknade od 12 hektara poseda oduzeto 5,85 hektara. Odležao je osam godina strogog zatvora - priča Jovan kako je deda, ni kriv ni dužan, prošao golgotu.
Iz zatvora je pušten na Svetog Nikolu 1953, a njegov unuk se seća da je dugo živeo u strahu od policije i novih namontiranih hapšenja.
Istorija se ponavlja, pa je na konfiskovano zemljište koje restitucijom potražuju Boškovi naslednici, opet neko "stavio šapu". Jovan, koji pravdu traži na sudu, ne isključuje mogućnost novog otimanja zemljišta porodice Sušić.
- Zahtev za dedinu rehabilitaciju podneli smo da bismo skinuli ljagu sa njegovog imena nanetu nepravednim optužbama koje i danas prate čitavu našu porodicu, ali i zbog procedure potraživanja nasledstva - objašnjava nam.
Sudski proces, međutim, teče vrlo sporo, a nailazi i na nepredviđene prepreke.
Mada je Boško Sušić prvostepenom odlukom suda oslobođen svake krivice, žalio se javni tužilac koji, prema Jovanovim rečima, nikada nije ni prisustvovao suđenju, pa presude o rehabilitaciji koja je neophodna za restituciju još nema.
Dok porodica čeka konačnu sudsku reč, neko je u međuvremenu zakupio celokupno zemljište koje je Bošku pripadalo, ne samo u centru Ostružnice, već i drugim lokacijama u Beogradu i nadomak njega, u delu Makiša i na potezu ka Velikoj Moštanici.
Potraga za dokumentacijom
- Podneo sam zahtev za restituciju 2012, a pošto mi je rečeno da treba da tražim rehabilitaciju, bila mi je neophodna dokumentacija o dedinom zatočeništvu. Do nje sam jedva došao. Prvo sam išao u zatvor u Nišu da bih dobio dokaze da je deda zatvaran, ali su mi tamo rekli da je sva dokumentacija uništena još šezdesetih godina prošlog veka, posle smene ministra policije Aleksandra - Leke Rankovića. Uspeo sam da pronađem dokumentaciju Gestapoa da je kao komunista ležao u u njihovom zatvoru i na osnovu toga ga je sud rehabilitovao, ali zbog tužioca odluka nije konačna - priča nam.
- Čudila se i načelnica našeg katastra ko je mogao da daje ovo zemljište u zakup, zbog čega sam se sad obratio republičkom katastru. Evo, čekam više od mesec dana na odgovor, ali još ništa. Deluje da se to uveliko odugovlači - priča ovaj agronom, koji se na preostaloj dedovini bavi poljoprivredom.
On je, znajući kako se i šta radi, iako naslednik u čekanju povraćaja porodičnog nasledstva, zatražio od države da do konačnog ishoda zakupi konfiskovane dedine parcele. Međutim, odbijen je, a zemlja je na volšeban način zakupljena do 2111. Zabrinut je, jer svako odugovlačenje nosi ozbiljnu opasnost da Sušići svojinu ne stave pod svoje, pošto zakonodavstvo nije na strani onih koji hoće da povrate konfiskovano.
- Dovoljno je da na parcelama koje potražujemo zakupac posadi travu i tri godine ne bismo mogli da ga izbacimo sa naše zemlje. Ukoliko zasadi voće, zemlja će nam biti nedostupna pune dve decenije, a ako se reši da tu bude vinograd, ne možemo u posed onog što je naše čak narednih 40 godina - priča Jovan Šušić.
Tu nije kraj, jer zakon iskrojen u korist onih koji uz pomoć države ulaze na sporna imanja omogućuje zakupcima da u slučaju izgradnje objekta mogu tu nekretninu da legalizuju i otkupe zemljište na kojem je.
- Najviše strahujem za četiri hektara i 80 ari u Makišu za koje smo, iako konfiskovana, plaćali porez od 1946. godine do 2014. kada ih je država prebacila u svoje vlasništvo. Nešto se događa sa tim parcelama, jer baš tu neko nasipa zemlju - otkriva Jovan Sušić.
Ime i prezime onog ko je na 99 godina zakupio zemljište u Ostružnici Jovan je uspeo da sazna, a čovek koji se tako zove, živi u blizini.
- Međutim, kada sam razgovarao telefonom sa njegovom suprugom, tvrdila je da je kapetan rečne plovidbe koji se ne bavi poljoprivredom, niti ima namere - priča naš sagovornik.
Lažne optužbe na račun Boška Sušića anatemisale su dve naredne generacije ove porodice.
- Mom ocu je bilo zabranjeno školovanje, s obrazloženjem da mu je otac bio državni neprijatelj. Moj brat koji je lekar specijalista anesteziolog nije mogao da dobije posao ni u jednoj zdravstvenoj ustanovi. Kada je na jednom konkursu primljen Sirijac, a on otpao, rešio je da napusti Srbiju i ode u Australiju. Vozio je tamo kamione dok nije nostrifikovao diplomu beogradskog Medicinskog fakulteta i danas je uspešan lekar - priča Sušić, ističući da njegovoj porodici do 1982. nisu hteli da odobre ni uvođenje telefonske linije.
Poznat po plemenitosti
Jovan Sušić će za nasilno oduzeti imetak, kako kaže, nastaviti da se bori do "poslednjeg atoma", a uveren je da će i napismeno dobiti dokaz da je deda politički stradalnik koji je za života bio dobar čovek. Među brojnim humanim delima svog izdvaja dva.
- Tokom rata je pomagao ranjenim partizanima da se preko reke Save prebace iz Srema u Ostružnicu i spasao mnoge živote, a uz četvoro svoje dece, othranio je još četvoro iz Ostružnice - priča Jovan Sušić.
Kamion je, kao i njegov brat na petom kontinentu, i Jovan vozio po Srbiji punih 16 godina, mada ima diplomu beogradskog Poljoprivrednog fakulteta. U državnim firmama za njega nije bilo mesta, a posao u struci je pronašao tek u jednoj privatnoj kompaniji u Sremskoj Mitrovici. Bili su vrlo zadovoljni njegovim radom, ali je on posle više godina rešio da se vrati svojim oranicama i da živi od onog što sam proizvede.
Sušići su oduvek u čitavom kraju važili za vrednu i poštenu porodicu koja je brinula o sirotinji i nikome nije nanela nikakvo zlo.
- Zato i danas kad hodam ulicom idem uspravno i ponosno, a neki saginju glavu kada prolaze pored mene - priča Jovan Sušić.
On ne namerava da ode sa rodne grude i prekine porodičnu tradiciju.
- U Ostružnici smo starosedeoci. Tu smo još od Prvog srpskog ustanka, a ako nekom smetamo neka dođe i pokuša da nas iseli - poručuje on.
