Budžet BIA glavna tajna
Najveća tajna srpske tajne službe, kako narod zove Bezbednosno-informativnu agenciju (BIA), jeste gde će i na šta utrošiti budžet za 2018. godinu, koji je u odnosu na lane uvećan gotovo za petinu i iznosiće 5,3 milijarde dinara (oko 44 miliona evra).
Misterija je i čemu to skrivanje kada je BIA do 2015. godine na svom sajtu po stavkama navodila kako je rasporedila sredstva u budžetu. Obrazloženje šefa skupštinskog Odbora za kontrolu službi bezbednosti, naprednjaka Igora Bečića da je pre četiri godine donet zaključak da se budžeti službi bezbednosti prikazuju samo u ukupnom iznosu, samo dodatno zamagljuje stvar.
General Momir Stojanović, bivši predsednik skupštinskog Odbora za kontrolu službi bezbednosti i nekadašnji načelnik Vojno-bezbednosne agencije (VBA), kaže za "Vesti" da problem ne predstavlja to što budžet BIA nije javan. Naime, njega brine što nadležni Odbor za kontrolu službi bezbednosti Skupštine Srbije ne kontroliše rad BIA, pa tako ni budžet te službe.
Kontrolisane informacije
General Momir Stojanović kaže da u svetu nije praksa da se detaljno obelodanjuje budžet službi bezbednosti.
- Kada bi se budžet BIA detaljno razlagao bili bismo u opasnosti da odamo poverljive informacije, jer bi putem iznosa za plate moglo da se izračuna koliko zaposlenih ima ta služba. Ako nešto ne treba da bude dostupno javnosti, ne znači da ne treba da bude kontrolisano - kaže Momir Stojanović.
Prećutni dogovor
On objašnjava za "Vesti" da Kontrolu budžeta BIA treba da obavljaju poslanici tog skupštinskog Odbora čiji je zadatak prvenstveno da zajedno sa rukovodstvom BIA utiče na visinu i strukturu izdataka. A Služba treba ovom skupštinskom telu da referiše šta radi.
Međutim, kako ističe, pitanje je "ko tu koga kontroliše".
- Odbor za kontrolu službi bezbednosti koji vodi nekadašnji kondukter Igor Bečić nije se u ovom sazivu nijednom sastao i niko ne postavlja pitanje kako i zašto se to dešava. Čak se ne oglašava ni obično najbučniji Vojislav Šešelj, koji je član tog odbora. Stoga je pitanje da li je postignut nekakav prećutni dogovor da se ne talasa - kaže Momir Stojanović.
Šta je to tajno u BIA, zanimalo je nekadašnjeg premijera Srbije i saveznog ministra policije, a sada poslanika Nove stranke Zorana Živkovića. On se tim povodom obratio sa skupštinske govornice.
Plate najveći trošak
Isplata zarada zaposlenih očito je glavni trošak srpske tajne službe.
Budžet BIA za 2014. iznosio je 5,029 milijardi dinara (oko 41,9 miliona evra) i od toga je na plate otišlo oko 27 miliona evra. Naredne 2105. služba je imala budžet od 4,829 milijardi dinara (oko 40,2 miliona eva), a na plate je potrošeno oko 26 miliona evra. U uopštenim stavkama značajan trošak predstavljalo je i održavanje zgrada i tehnike, a jedinu misteriju za obične ljude predstavljaju "specijalizovane usluge" koje su u obe godine bile približno jednakog iznosa.
Prisluškuje se sve živo?
- Zašto su uvećani izdaci? Da li se to menjaju pločice u kupatilima i kuhinjama? Da li se obavljaju neki keramičarski ili bravarski radovi? Ili se upada u kuće političkih protivnika po nalogu ili se prisluškuje sve živo, a ne razume se ništa? Samo da znamo šta je to! To ne sme da bude zatamnjeno kao neka poternica (vlast je saopštila da Interpolova poternica za Ramušem Haradinajem nije povučena nego "zatamnjena") - rekao je Živković, aludirajući na tvrdnje da je šef BIA Bratislav Gašić bio keramičar pre svog brzog uspona u SNS-u i državnim službama.
Nabavke da budu javne
Postoje delovi budžeta BIA koji nisu za javnost, ali kako za "Vesti" kaže Zlatko Minić, iz Transparentnosti Srbija, ne bi trebalo da cela kasa službe bude tajna.
- Verovatno ima stavki koje se odnose na operativni deo posla i o njima BIA treba diskreciono da odlučuje, ali nema opravdanja o skrivanju svih stavki budžeta službe. Javnost treba da bude obaveštena o platama, nagradama i nabavkama u BIA - ocenio je Minić.
Uzvratio je Igor Bečić koji je rekao da je Odbor koji vodi 2013. godine usvojio zaključak da se budžeti službi bezbednosti prikazuju samo u ukupnom iznosu.
- Ako se prikazuju detalji budžeta tih službi, moglo bi doći do curenja informacija o operativnim i funkcionalnim sposobnostima službi bezbednosti - obrazložio je Bečić i dodao da su se s tim saglasili opozicioni poslanici DS-a, LDP-a i DSS-a.
