Srbija je danas carstvo straha
Bežeći od neoustaškog terora 1991. godine u Beograd, nisam osetila niti spoznala ovoliki strah kod ljudi kao što je danas. Devedesetih je bilo jako teško, bile su to godine rata, sankcija, ali i godine kada su se ljudi nadali, verovali u promenu. Srbija je danas postala carstvo straha, bilo opravdanog ili iracionalnog, kaže u razgovoru za "Vesti" Sanda Rašković-Ivić, potpredsednica Narodne stranke.
I retorika koju danas političari koriste, ono što se može čuti na TV-u, pročitati u novinama, liči na politički rečnik 90-ih.
- To nije populizam, već ratnička retorika koja stoji u totalnoj šizofrenoj koliziji sa onim što se radi. S jedne strane, imate veliko srbovanje koje je, vrlo često, na ivici pretnji drugima, a istovremeno imate ispružene ruke da se uzme od Srbije sve što treba, da krenemo sa Kosovom i Metohijom, pa sa referendumom u Srpskoj kada je Aleksandar Vučić bio protiv i išao na ruku nekom drugom, pa do statusa i digniteta same Srbije, gde umesto da narod bude gazda, od države se pravi kolonijalni posed. Nemam ništa protiv stranih investitora, ali ne mislim da uz njih može da se digne bruto društveni proizvod. Na primer, kompanija koja je iz Nepala došla u Srem da proizvodi nudle dobila je nekoliko miliona evra od države. Svaka baka u Srbiji to zna da uradi, pa pravo da vam kažem i sama znam da pravim testeninu.
Čista logika - ako neko ne dolazi sam, već morate da ga dovodite, nešto nije u redu.
- Dovode se strani investitori i predstavljaju kao spasioci. Kada je premijer "doveo" Ikeu predstavio ju je kao spasioca srpske trgovine, industrije, proizvodnje svega živog, promene svesti. To taj populizam je karakteristika ove vlasti; velike reči, strahovita manipulacija, prodavanje roga za sveću, uveravanje ljudi da moraju da se žrtvuju zarad nekog višeg cilja, a istovremeno uz ta uveravanja ide sinhronizovana pljačka, pre svega penzionera, a onda svih ostalih građana, ide egzodus mladih ljudi prema zemljama Evrope, Amerike i Australije.
Kako biste ocenili stanje u kome se nalazi naše društvo danas?
- Ljudi su uplašeni. Gube posao ako se angažuju opoziciono, vrlo često je za dobijanje posla uslov partijska knjižica, svedoci smo uništavanja preduzeća i institucija kao što je Pošta. Građani dobijaju posao samo zato što su aktivni u SNS-u, a oni koji bi mogli da rade i imaju kvalifikacije za to, sede kući na teretu roditelja ili su se pokupe i odu u inostranstvo.
Ponižavanje naroda
Koliko možemo još tako da živimo?
- SNS testira strpljenje ljudi. Preveliko ponižavanje naroda uvek vodi u revoluciju, a revolucija je loša jer uvek pojede svoju decu i izazove veliko krvoproliće. Ne možete na duge staze ljude ovoliko zatrašivati, ponižavati, praviti ovakvo socijalno raslojavanje gde su "mi" gospodari i faraoni, a "oni" plebs, što upravo sada radi SNS. Ta stranka se okružila masom patuljaka, satelita, minijaturnih stranaka koje ništa ne znače. Nijedna osim SPS-a ne može samostalno da izađe na izbore, jer ne bi dobila više od dva odsto glasova u vrh glave. I tako se pravi još jedna zamka, prevara, jer se odaje utisak demokratije, ali se zapravo malim strankama daje nešto na kašičicu, u zamenu za totalnu lojalnost.
