Muke invalida u Srbiji: Osuđeni na život u paklu
Srbija se se jednom godišnje seti osoba s invaliditetom, i to na njihov Međunarodni dan koji je 15. put obeležen proteklog vikenda manifestacijom Za život bez barijera, u organizaciji Hendi centra Koloseum. To nije izmenilo stvarnost u kojoj su porodice invalida na marginama društva, neprihvaćene i prepuštene sebi.
Neku vrstu uvreda, omalovažavanja ili uznemiravanja doživela je gotovo polovina roditelja dece sa smetnjama u razvoju i invaliditetom. Istraživanje Unicefa i Nacionalne organizacije osoba s invaliditetom pokazalo je i da je između 25 i 45 odsto takve dece pretrpelo nasilje. Uprkos tim grozomornim stavkama, najveću zabrinutost ipak izaziva podatak je da je diskriminacija invalida ili osoba sa smetnjama prihvatljiva za 16 odsto građana i čak 18 odsto učenika.
Caruje agresija
Milica Ružičić-Novković, predsednica novosadske organizacije Živeti uspravno, razloge ovakvog odnosa prema invalidima vidi u opštem trendu dozvoljenosti nasilja.
- Svuda oko nas je uočljiva agresija, a prvenstveno u politici i rijaliti programima. Odatle se prenosi u porodicu i školu, pa se neretko pokaže da roditelji na invalide gledaju kao na teret društva. Takvo shvatanje usađuju i svojoj deci - kaže Milica za "Vesti" i dodaje da imamo dobro zakonodavstvo o osobama sa invaliditetom, ali da se ne sprovodi.
Džaba zakoni
"Uprkos činjenici da je Srbija ratifikovala sve relevantne međunarodne konvencije, usvojila snažne zakone i politike i postigla napredak u razvoju inkluzivnih usluga, deca sa smetnjama i invaliditetom suočena s preprekama u ostvarivanju svojih prava", navedeno je u analizi Unicefa i Nacionalne organizacije osoba sa invaliditetom.
U gotovo svakom četvrtom slučaju jedan od roditelja mora da odustane od posla da bi brinuo o detetu. Troškovi života tih porodica su često veći, a mogućnosti zarade manje. Istraživanje pokazuje da ne postoji materijalna pomoć za zaštitu dece sa smetnjama u razvoju i invaliditetom, ali ni zaštita njihovih porodica od siromaštva.
I roditelji žrtve
Aktivistkinja Julija Rudić govori za "Vesti" da država nema sluha ni za organizacije koje se bave tom decom.
- Primanja u tim porodicama su nedovoljna za skupe troškove za decu s invaliditetom. Nije retkost da brak strada i da jedan roditelj, najčešće majka, ostaje da se sama bori i stara o detetu - kaže ona.
Svečanost bez ministara
Na obeležavanju Međunarodnog dana osoba sa invaliditetom izvršnu vlast je predstavljao samo član Gradskog veća Beograda Dragomir Petronijević. Tu su bili i košarkaška legenda Zoran - Moka Slavnić, bivši ministar kulture Nebojša Bradić, direktor Nacionalne službe za zapošljavanje Zoran Martinović, pomoćnica poverenika za zaštitu ravnopravnosti Tatjana Jokanović...
Predsednik Hendi centra Koloseum Darko Ivić naveo je da je i ove godine cilj bio da se promovišu talenti i sposobnosti osoba sa invaliditetom.
Julija je vodila Udruženje za pomoć deci s invaliditetom i njihovim porodicama, ali se ono ugasilo zbog nedostatka novca. Nažalost, kaže ona, lokalne vlasti i država oglušuju se na pozive za pomoćju.
- Naš plan je bio da organizujemo susrete dece sa invaliditetom i njihovih zdravih vršnjaka još od obdaništa i prvih razreda osnovne škole. Tako bi deca od najranijeg uzrasta prihvatila mališane različite zbog invalidnosti - kaže Julija Rudić koja je uverena da će Sunčica ponovo otvoriti svoja vrata i sprovesti misiju.
Muke od rođenja
Milica Ružičić-Novković je zbog cerebralne paralize u invalidskim kolicima od rođenja, od kada je suočena s diskriminacijom.
- Nisu hteli da me prime u osnovnu školu, pa umalo da ostanem bez obrazovanja. Ipak, kad su me videli, situacija se promenila - priča Milica, danas lingvista s master diplomom.
Ona smatra da je situacija danas mnogo gora i da se osobama sa invaliditetom zatvaraju vrata na svakom koraku. Iznosi primer da je Nacionalna služba za zapošljavanje evidentirala na spisku osoba s invaliditetom.
Druženje samo u prirodi
- Veliki problem Suničice bio je što nismo imali prostor, već su se deca družila u prirodi. Relatvno malo vremena su provodili zajedno jer su u Vojvodini zime preduge. Bilo je i poteškoća druge vrste, a prvenstveno omalovažavanja. Možda zbog vremena u kojem živimo i odustva saosećajnosti, ali sve češće se ova deca tretiraju kao da su drugog reda - priča Julija Rudić.
- Mene nema na spisku lingvista, nego na listi invalida. Stoga me ne zovu svi za posao - objasnila je Milica.
Ona smatra da je u srpskom društvu vidna diskriminacija i to dokazuje poređenjem sa situacijom u SAD.
- U Americi je sa 90 zakona je sprečena diskriminacija osoba s invaliditetom - kaže Milica.
Dečji centar - napolje!
Primer odnosa vlasti prema ovoj problematici nedavno je iskazan u Zaječaru, gde je Uprava grada donela rešenje o hitnom iseljenju Udruženja Dečji centar iz društvenog objekta i jednostrano raskinula ugovor.
Dečjem centru dat je rok od mesec dana da se iseli koji je istekao. Predstavnici udruženja odgovorili su da nemaju nameru da napuste prostorije koje su im 2013. godine date na korišćenje ugovorom na 10 godina. Oni ističu da nijednim gestom nisu prekršili bilo koju klauzulu ugovora.
Ističe se takođe da su deca u tom prostoru imala mogućnost da se druže s ljudima iz zdrave populacije, ali i da javno nastupaju (u pozorišnim predstavama, recitalima itd). Prostor ponuđen u zamenu je na petom spratu, u zgradi u kojoj lift uglavnom ne radi, pa je nejasno kako vlasti misle da se deca s invaliditetom popnu tamo.
Dečji dodatak ruši ekonomiju
Briga o natalitetu, demografiji i naciji ne samo da se pokazala nedovoljnom, nego je dovela i do sukoba ministra za rad i socijalno staranje Zorana Đorđevića i potpredsednice Vlade Srbije Zorane Mihajlović.
Đorđević je demantovao njenu izjavu da će do kraja godine biti donet novi Građanski zakonik koji će majkama omogućiti dobijanje naknade za treće dete do punoletstva. Dodao je i da je netačno da će roditeljski dodatak biti povećan za svu decu, nego da će se više novca davati samo za prvo dete.
- Apsolutno je nerealno da se predviđa naknada za treće dete do punoletstva jer se Građanski zakonik uopšte ne bavi finansijskom podrškom porodici i demografskim pitanjima - kazao je Đorđević koji smatra da bi isplata naknade za treće dete do punoletstva srušila ekonomsku stabilnost zemlje.
On je demantovao i da je Vlada Srbije razmatrala stvaranje demografskog fonda.
Sva zarada samohranoj majci
Boris Hrnjak, iz Novog Žednika, ima 39 godina i Daunov sindrom, a daleko je humaniji od države. On već deceniju izlaže svoje slike i ove godine svoj talenat je stavio u službu plemenitosti, pošto je sav prihod od prodaje namenio samohranoj majci Katici Vlah koja brine o dvoje bolesne dece i ne može da plaća račune.
Boris svakog jutra ustaje u pet sati, pomaže roditeljima na imanju, vozi traktor, brine o stoci... Ali ne zanemaruje slikarsko umeće za koje dobija odlične kritike, najviše zbog iskrenosti u delima, i nada se da će što više ljudi kupiti slike i tako pomoći Katici Vlah. Njegova majka kaže da je on bez razmišljanja odlučio da joj olakša život, čim je priču o njenoj porodici pročitao u novinama.
