Šumski duh od leda
Od prošle sedmice u Ljubljani se nalazi skulptura Kosmodeja - šumskog duha Lužičkih Srba i tu će ostati do marta kada će nestati, odnosno kada će se istopiti.
Naime, ovo delo vajara Bojana Grujića (29) iz Ljubovije napravljeno je u ledu na festivalu rezbarenja leda Ledena dežela, održanom u prestonici Slovenije, tačnije u Vodnoj sali Atlantis, gde je ovaj umetnik iskoristio priliku da predstavi i turističke destinacije i lepote svoga zavičaja i čitave Azbukovice.
Minus čuva skulpture
Vajanje, u ovom slučaju rezbarenje, nije nimalo lak posao.
Potrebno je mnogo veštine, volje, znanja, mašte i rada pa da se uradi skulptura visoka oko tri metra.
Mnogo toga da bi nastalo delo, ali ne ono koje će trajati godinama ili decenijama nego ono što će se, kako Celzijusovi stepeni počnu da rastu, smanjivati, nestajati, sve dok se ne pretvori u baru.
Svestan je toga bio Grujić kada je krenuo put Ljubljane gde ga je, dok je radio na svome delu, posetila i Zorana Vlatković, ambasadorka Srbije u Sloveniji.
Festival će za posetioce biti otvoren od 30. novembra ove do kraja februara naredne godine, a kako bi duže trajale skulpture će biti čuvane na minus pet stepeni Celzijusovih.
Lakše raditi u kamenu
- Kod rezbarenja leda, odnosno izrade skulptura veliki problem je to što je led dosta lomljiv, toliko da je čak, možda, lakše raditi u kamenu. Opet, rad sa ledom lakši je nego rezbariti drvo jer je led mekši, ali sve zavisi od umetnika i kako ko posmatra stvari. Rad u ledu razlikuje se i po tome što se mora raditi na niskim temperaturama, drugačije nije moguće, ali je onda osećaj u prstima drugačiji. Prilikom rada upotrebljava se krupniji alat, oprema za rad u šumarstvu na hladnoćama, ili ski-oprema. Led, za razliku od drveta, ne podnosi udarce, pa je i zbog toga teže raditi s njim. Zbog svega toga radi se na skulpturama većih dimenzija - objašnjava ovaj talentovani umetnik.
Tema festivala u državi podno Triglava bila su bića iz priča i mitologije pa se Grujić odlučio za skulpturu Kosmodeja pošto i inače proučava slovensku mitologiju pa stečeno znanje pretače u umetnost.
Većina njegovih radova motivisana je slovenskom mitologijom, kako kaže, a za rad nema omiljeni materijal, stvara i u metalu, drvetu, kamenu. Neko bi se zapitao zašto je uopšte potrebno toliko rada uložiti u ledene skulpture kada one nisu trajne.
Fotografije za uspomenu
- Svestan sam toga da ono što uradim u ledu neće dugo potrajati, razmišljao sam i sam u tom pravcu, ali kad se bolje razmisli, ništa na ovom svetu nije večno, samo je pitanje koliko će potrajati, odnosno kada će i to proći. Nešto traje nekoliko godina, nešto decenijama ili vekovima, ali ništa nije večno. Led jedino mnogo brže nestaje, ali nema tu neke čežnje, svako svoje delo u ledu fotografišem i imam uspomenu na ono što sam nekada uradio - kaže on.
Može se reći i da Bojan stvara u vodi, samo u njenom drugom agregatnom stanju, hladnom i čvrstom.
Čeka festivale
Slovenci će do marta moći da gledaju njegovog Kosmodeja, a on ide dalje.
Nedavno je predao rad za Francusku, a to treba da bude skulptura urađena od nerđajućeg čelika koji će kasnije biti ispoliran.
On će ove zime verovatno učestvovati na još nekim festivalima. Inače, Bojanove skulpture nalaze se u nekoliko gradova Srbije, a u Apatinu je izložena najveća koju je do sada uradio.
Otkriva lepote
Bojan pokazuje da se lepota i duša mogu udahnuti čak i u hladnom ledu, makar na neko vreme dok se rad ne istopi, ali Grujić će uraditi novu skulpturu u drugom materijalu i nastaviti svoj umetnički i stvaralački put na kome će sigurno otkriti još mnogo lepote.
