Kina će premrežiti Srbiju
Komercijalni ugovor za izgradnju novog auto-puta u Srbiji, od Preljine do Požege, na Koridoru 11, vredan 450 milona evra, potpisan je u Budimpešti na samitu Kine i 16 zemalja Centralne i Istočne Evrope.
Potpredsednica Vlade Srbije i ministarka građevinarstva Zorana Mihajlović, preduzeće Putevi Srbije i potpredsednik kineske kompanije ČČ Sun Ziu potpisali su ugovor za projektovanje i izvođenje radova na izgradnji auto-puta E-763, od Preljine do Požege, u dužini od 30,9 kilometra.
Mihajlovićeva je rekla Tanjugu da bismo do maja sledeće godine mogli da vidimo radnike na tom gradilištu.
Ona je, takođe, istakla da je vrednost infrastrukturnih projekata sa Kinom oko šest milijardi evra.
- To je teška deonica, ima puno mostova i tunela. Naš plan je da sa ugovorom o finansiranju završimo početkom iduće godine. U isto vreme završavamo dokumentaciju, krećemo sa eksproprijacijom, proglašavamo javni interes. Sledeće godine do maja bi postojala mogućnost da vidimo radnike na gradilištu - rekla je ona.
Izazovi za građevinare
Deonica Preljina-Požega je podeljena na tri manje deonice. Od Preljine do Prijevora duž reke Čemernice i malim delom pored Zapadne Morave u dužini do 8,27 kilometara. Od Prijevora do Lučana bi trebalo asfaltirati 15,51 kilometar i izgraditi 20 mostova koji će biti duži od tri kilometra. Projektovana je i izgradnja tunela Laz od 1.750 metara. Treća poddeonica od Lučana do Požege protezaće se na sedam kilometara i na njoj bi trebalo da budu izgrađena tri mosta, tunel dug 2.000 metara, petlja u Lučanima i most preko reke Bjelice. Ta deonica je nastavak projekta izgradnje auto-puta Beograd - Južni Jadran, ukupne dužine 258 kilometara.
Mihajlovićeva je istakla da to nije samo deo auto-puta, već da ima mnogo veći značaj zbog nastavka gradnje Koridora 11, povezivanja sa Crnom Gorom, ali i mogućnosti da krenemo dalje u izgradnju auto-puta ka BiH.
- To je važno za regionalno povezivanje Srbije. Što se više regionalno povežemo to je mogućnost investiranja, regionalnog protoka robe i ljudi mnogo veća nego što je sada slučaj - navela je Mihajlovićeva.
Ona je rekla da se sa Kinom uglavnom sklapaju preferencijalni krediti, u kojima je grejs period pet godina, a kamatna stopa dva odsto.
- U odnosu na sve ostale, odnosno u odnosu na 15 zemalja u okviru CIEZ-a, Srbija je iz tog fonda najviše iskoristila preferencijalne kredite ili najviše ugovorila. Veoma je važno da je Srbija u odnosu na ostalih 15 zemalja potpisala ugovore, to jest nije potpisivala sporazume kao mnoge države, već ugovore.
Tek predstoji ugovaranje za sledeću deonicu, od Požege do Boljara, koja je najteža na Koridoru 11.
- Tu jeste problem da se zadužimo milijardu evra, ako želimo da je radimo. Još nismo krenuli u bilo kakve razgovore za tu deonicu, jer odgovorna vlada jasno određuje šta su prioriteti. Prvi prioritet je da završimo do Požege - dodala je Mihajlovićeva.
U Srbiji je 2016. na Koridoru 11 pušten u saobraćaj autoput Ljig - Preljina u dužini od 40 kilometara, a u uskoro bi trebalo da bude završen i ceo potez od Obrenovca do Preljine u dužini od 102 kilometra.
Na toj trasi su deonica Ub- Lajkovac koju su ranije izgradili domaći izvođači, a Kinezi sa domaćim podizvođačima su pri kraju gradnje dve deonice: Obrenovac-Ub i Lajkovac-Ljig.
Takođe, Kinezi grade i deonicu auto-puta od Surčina do Obrenovca koja će biti završena 2019. Deonica Preljina- Požega ima veliki značaj za povezivanje Srbije i regiona, jer predstavlja nastavak Koridora 11 ka granici sa Crnom Gorom, ali je i deo budućeg autoputa Beograd-Sarajevo, pošto od Požege preostaje da se izgradi još oko 60 kilometara do granice sa BiH.
Skoro trećinu trase na budućem auto-putu od Preljine do Požege činiće mostovi i tuneli.
Slovenački centar
Među zajedničkim projektima Kine i Slovenije je i proširenje aerodroma u Mariboru za koji kineska kompanija SHS ima velike planove. Pista bi trebalo da bude proširena za dodatnih 800 metara, što će omogućiti da na njega sleću i avioni tipa erbas A330 ili boing 777. Ideja je da taj aerodrom postane regionalni centar za putnike i teretni saobraćaj do Kine i iz Kine. Planirano je da radovi na proširenju počnu u 2018. godini i da se kapacitet sa sadašnjih 600.000 putnika godišnje uveća na tri miliona.
