Kosačov: Ne bi da delim Srbiji savete za NATO, ali...
"Srbija sama treba da donese odluku da li da veruje NATO-u, mi mu ne verujemo", kaže šef spoljnopolitičkog odbora Saveta federacije Rusije Konstantin Kosačov.
U intervjuu koji je dao za Sputnjik tokom dvodnevne posete gornjeg doma ruskog parlamenta Srbiji, objašnjava i zašto smatra da su sve nevolje u međunarodnom pravu počele na Balkanu, kao i zašto su optužbe da Rusija podriva stabilnost regiona besmislene.
- To što se na adresu Rusije iznose svakojake optužbe, pa i najbesmislenije, nije, nažalost, ništa novo. Kroz te optužbe se realizuje opšta strategija obuzdavanja Rusije. Rusija sama, ili uz vrlo malu podršku drugih zemalja brani multipolarnost savremenog sveta. Suprotstavlja se unipolarnom modelu koji svetu nude SAD i njihovi najbliži saveznici, a koja ne samo da ne može da rešava globalne probleme savremenog sveta nego ih vrlo često dodatno stvara, kao što smo videli na primeru Iraka, Sirije. Ali nije to počelo sa "arapskim prolećem“, niti u Libiji, Iraku i Siriji, nego znatno ranije - na Balkanu. Jednostrano priznanje Hrvatske i Slovenije devedesetih, prvo od strane Nemačke a onda i od cele EU, bilo je polazna tačka koja je okrenula unazad razvoj Evrope. Postupci Zapada prema Jugoslaviji, prema Balkanu isprovocirali su sve potonje događaje. Kulminacija su događaji 1998-1999. i bombardovanje Jugoslavije, a onda već i jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova.
Podsetio bih i na odluku Amerikanaca da naprave svoju vojnu bazu na Kosovu, Bondstil, drugu po veličini posle Ramštajna u Nemačkoj. Ta odluka doneta je takođe krajem 1999. godine, mnogo pre nego što je proglašena nezavisnost Kosova i pre nego što su tu nezavisnost požurile da priznaju neke druge zapadne države. Odnosno, imamo posla sa čistom okupacijom, u tom trenutku neodvojivog, dela SR Jugoslavije i Srbije. Tada je situacija na Balkanu još jednom radikalno destabilizovana. Već tada je Rusija ulagala sve napore da se situacija vrati u okvire međunarodnog prava, i ta pozicija ostaje nepromenjena za rusku spoljnu politiku prema Balkanu. Bilo kakvi pokušaji da se Rusija optuži za nekakvu destabilizujuću ulogu na Balkanu su, što bi se reklo, đavolska posla i radikalno izvrtanje onoga što Rusija radi u balkanskom regionu.
Ovih dana čuli smo od generalnog sekretara NATO-a Jensa Stoltenberga da Alijansa poštuje našu neutralnosti i da Srbija, između ostalog, treba sama da odluči hoće li dati diplomatski status zaposlenima u Rusko-srpskom humanitarnom centru u Nišu. Može li se verovati Stoltenbergu, ako tema centra u Nišu stalno iskače kao problem u razgovorima zapadnih i srpskih zvaničnika?
- Vi u Srbiji sami treba da odlučite možete li da verujete NATO-u ili ne. Mi smo za sebe već odavno doneli odluku: ne verujemo NATO-u. Ne verujemo mu otkad nam je posle okončanja Hladnog rata obećao da se neće širiti na istok. Sve se to pokazalo kao laž. Ponavljam, svaka zemlja treba da izvlači svoje zaključke. Međutim, paralelno sa izjavama Stoltenberga čitao sam izjave pomoćnika zamenika državnog sekretara SAD, koji je sasvim jasno pokušao da diktira Srbiji šta treba da radi sa centrom u Nišu. Nažalost, Amerikanci naručuju muziku u NATO-u, i tako će biti i nadalje. Zato ovde ne treba gledati šta kažu NATO činovnici. Treba obraćati pažnju na strategiju NATO-a, koju određuje američka orijentacija na dominaciju u svetu. Ta se strategija sastoji u širenju, u tome da što više zemalja pretvori u svoje vazale i satelite, a sa onima koji se s time ne slažu obračunava se kao sa zemljama koje se usuđuju da rade nešto što se razlikuje od "jedino ispravne“ orijentacije. Zato bih, mada ponavljam da ne nameravam da delim savete, da sam na mestu Srbije, stoput proverio slične izjave pre nego što im poverujem na reč - kaže Kosačov.
