Siromašni i uniženi!
Predsednik Odbora za visoko obrazovanje Srpske akademije nauka i umetnosti dr Dušan Teodorović smatra da su najveći kočničari Srbije nekompetentni državni funkcioneri željni vlasti, privilegija i udobnog života.
- Veliki broj ljudi na značajnim funkcijama u javnim preduzećima i državnoj upravi ima fakultetske, master i doktorske diplome kvaziuniverziteta, izdate da bi se formalno zadovoljili propisani uslovi za radna mesta i funkcije. Neki su diplome dobili u kasnijem životnom dobu, a to su partijski kadrovi, poluobrazovani i bez istinskog profesionalnog znanja. Najveći broj njih nema ni međunarodno iskustvo i ne priča strane jezike. Takvi ljudi su nekompatibilni sa svetom i vode računa, pre svega, da udovolje interesima svoje partije. S druge strane, pojedinci koji bi svojim znanjem mogli da pomognu napretku Srbije su marginalizovani i kao trenutna manjina, ne uspevaju da se izbore za svoje ideje u pokušaju da promene smer kojim ide zemlja - kaže dr Teodorović za "Vesti".
Šta osim poplave, kako kažete, lažnih diploma, zamerate Srbiji danas?
- Gaženje pravne države, nepoštene izborne kampanje, izmišljanje afera, najstrašnije vređanje političkih oponenata, iznošenje neistinitih statističkih podataka na dnevnom nivou, zloupotrebu elektronskih medija sa nacionalnom frekvencijom, tabloidizaciju društva, falsifikovanje izbornih rezultata, samo su deo politike koja vuče Srbiju u suprotnom smeru od civilizovanog sveta. Takvu politiku, zovem vučićizam.
Zbog čega aludirate na prvog čoveka u državi?
- Zato što je ideologija Aleksandra Vučića ideologija apsolutne vlasti. Ubeđenost u mesijansku ulogu i neverovatna narcisoidnost ga teraju da građanima putem nacionalnih televizija svakodnevno ukazuje na svoju pamet, pronicljivost, poštenje, izvanredne rezultate koje postiže i neverovatan radni elan koji poseduje. Elementarna građanska pristojnost, koju ne poznaje, nalaže da vas uvek drugi pohvali. On želi da arbitrira u svim društvenim i ekonomskim pitanjima i nije daleko dan kada će određivati i kompoziciju koja će Srbiju da predstavlja na pesmi Evrovizije. Čovek je bez ikakvog ozbiljnog radnog iskustva i bez profesionalnih rezultata. Dosadašnjim političkim delovanjem me je učvrstio u uverenju da nije spreman u budućnosti da mirnim putem siđe sa vlasti.
Ukazujete neprestano na odliv srpske pameti u inostranstvo.
- Srbija pod vlašću SNS-a i SPS-a umire. Siromašna je i unižena, zemlja sivih gradova i velikog broja depresivnih ljudi. Najhrabriji i najbolji mladi nastavljaju da se iseljavaju i ne vidim da će doći do bilo kakvog pomaka nabolje dok postoji ovaj režim, odnosno grupa politikanata koji su se u životu jedino bavili srpskom lokalnom politikom, nameštanjem izbornih rezultata, lažnim obećanjima i izbornim kampanjama. Nesposobni su da na međunarodnom planu nađu odgovarajuća rešenja za Srbiju.
Kada kažete nesposobnost na međunarodnom planu, na šta mislite?
- Ministar inostranih poslova Ivica Dačić čak ne priča ni engleski jezik, što je verovatno jedinstven slučaj u istoriji diplomatije i međunarodnih odnosa. Rukovođen je palanačkom idejom da međunarodne odnose treba graditi kreiranjem burazerske atmosfere sa inostranim sagovornicima, uz doskočice, pesmu i igru primerenu seoskim vašarima. Aleksandar Vulin, ministar vojni, jedan je od najvećih poslušnika gospodara Vučića i još jedan od kadrova upleten u finansijske afere, a do kraja je okrenut Rusiji i mrzitelj je EU.
Rekli ste da, kao kritičar vlasti, više poštujete premijerku Anu Brnabić nego pola miliona članova SNS-a. Na osnovu čega to kažete?
- Ona je deklarisana gej osoba, rođena u mešovitom hrvatsko-srpskom braku i već su te dve činjenice dovoljne da izazovu seksističke i šovinističke komentare kod najvećeg broja članova SNS-a. Poprilično je tu i bivših članova Srpske radikalne stranke koji su u prošlosti zagovarali ideologiju velikosrpskog nacionalizma i netolerancije prema manjinskim grupama. Politički oportunizam i plaćene funkcije ih teraju da gutaju knedle i formalno podržavaju Anu Brnabić.
Kako biste okarakterisali opoziciju i da li ste ostali pri stavu da treba da idu u jednoj koloni na gradske, eventualno i republičke izbore?
- Elementarna aritmetika ukazuje da je jedna kolona bolja za opoziciju, ali s druge strane, velike programske razlike između pojedinih partija i pokreta onemogućavaju njeno stvaranje. Na žalost, animoziteti iz prošlosti između pojedinih političara takođe doprinose stvaranju više kolona.
Treba li SANU da učestvuje u dijalogu o Kosovu?
- Vučić je praktično rešio problem Kosova. Srpska lista, produženi SNS, u Vladi je Kosova i zajedno sa albanskim partijama upravlja Kosovom. Srpske sudije su nedavno položile zakletvu i postale deo kosovskog pravosudnog sistema. U Briselu će se nastaviti završni dogovori između Aleksandra Vučića i Hašima Tačija. Koga i šta ne priznaje Vučić? Predsednika Kosova, kosovsku vladu, kosovske policijske snage, kosovsko sudstvo ili kosovski olimpijski tim? U ovakvoj situaciji, iskreno ne vidim šta tu treba da radi SANU. Ja sigurno neću da učestvujem u nekakvim izmišljenim unutrašnjim dijalozima koji treba da posluže Vučiću kao kulise na pozorišnoj sceni u predstavi u kojoj on igra glavnu ulogu.
Možete li da prokomentarišete medijske priče da će SANU "pojačati" dramski pisac Biljana Srbljanović, režiser Emir Kusturica i rok legenda Goran Bregović?
- Iskreno, ne mogu. Novi izborni ciklus je pokrenut i trajaće do sledećeg oktobra. Izborna procedura je veoma složena i podrazumeva više krugova tajnog glasanja. Siguran sam da niko u ovom trenutku ne zna ko će da budu novi članovi SANU.
Spomenici oportunizmu
Kako tumačite inicijativu da, posle pisca Borislava Pekića i ubijeni premijer Zoran Đinđić dobije spomenik u Beogradu?
- Spomenik Pekiću je odraz neiskrenosti i političke manipulacije režima, ali se to moglo tumačiti i kao probni politički balon: prošlo sa Pekićem, proći će i sa Đinđićem, a vreme će da učini svoje i nosioci aktuelnog režima će oprati političke biografije. Spomenik Đinđiću je pokušaj iskupljivanja grehova narodnim parama i pre svega i iznad svega političko pitanje. Vučić podiže spomenik čoveku koga je proganjao, najbezočnije vređao i uživao dok je pred TV kamerama, uz nesuvisle komentare, skidao tablu sa imenom Bulevar Zorana Đinđića. Sada motivisan političkim oportunizmom želi da mu podigne spomenik, a žalosno je što građani ćutanjem postaju tihi saučesnici u tim politikantskim aktivnostima.
Beskompromisni borac za nauku
Dr Dušan Teodorović je rođen u Beogradu 1951. Doktor je tehničkih nauka i član SANU od 2009. Kao dugogodišnji univerzitetski profesor dokazan je u istraživanjima i naučnim rezultatima u saobraćajnom inženjerstvu, nosilac je Povelje za razvoj operacionih istraživanja.
Objavio je više od 80 radova u prestižnim međunarodnim časopisima i jedan je od najcitiranijih srpskih naučnika u svetu. Na Virdžinija Teh univerzitetu je izabran za profesora emeritusa, a u Ljubljani za senatora Univerziteta. Bio je član Komisije za akreditaciju i prorektor za nauku Univerziteta u Beogradu.
Oženjen je, otac dve ćerke i ima šestoro unučadi.
