Samo biznis vraća pamet
Odboru za dijasporu Skupštine Srbije Organizacija srpskih studenata iz inostranstva (OSSI) predstavila je projekat Kako vratiti mlade u Srbiju. Stvaranje poslovnih mogućnosti za mlade ljude iz dijaspore je najsigurniji način da se taj potencijal iskoristi, istakli su predstavnici OSSI i ukazali na niz grešaka koje je matica napravila prema rasejanju.
Ovo je prvi put da se skupštinsko radno telo bavilo mladom visokoobrazovanom dijasporom, a prema procenama ove studentske organizacije, reč je o oko 25.000 državljana Srbije u svetu, od čega ih je oko 3.000 u SAD, a 5.000 samo na Univerzitetu u Beču.
- To su ogromne brojke i veliki potencijal. Zato mi je drago da razgovaramo o mladoj dijaspori koja se znatno razlikuje od prethodnih i neophodno je razumeti njihove potrebe i pristupiti im na drugačiji način. Ovi ljudi u inostranstvo odlaze još dok su u srednjoj školi ili na početku studija, i nisu imali ni vremena ni mogućnosti da razviju odnos s maticom kakav ima starija generacija koja se uvek vraća toj državi - upozorava jedan od studentskih lidera Aleksandar Jakovljević.
Kontakti i znanje jezika
Sve nedostaje
Vukman Krivokuća iz Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu Ministarstva spoljnih poslova podsetio je da je bio jedan od inicijatora projekta Upoznaj državu Srbiju i da je veoma značajno da se on obnovi. On je istakao da su svesni potencijala ove dijaspore, ali da su za projekat povratka mladih u otadžbinu potrebna sistemska rešenja, ali pre svega politička stabilnost, pravna sigurnost, investicione banke koje bi podržale takve projekte i borba protiv korupcije.
On je članove odbora za dijasporu je podsetio da je OSSI najveća omladinska dijasporska organizacija Srba, te da je osnovana 1997. i proslavila dve decenije postojanja. Kroz 16 ogranaka okuplja oko 10.000 članova, a najviše predstavnika imaju u Austriji i Nemačkoj. U svojoj agendi primarno imaju tri cilja: pomoć pri odlasku u inostranstvo, pomoć pri povratku i promocija u Srbije u svetu.
Umrežavanje i brendiranje
Gost sednice bio je i Aleksandar Radovanović, koordinator Saveta za dijasporu u Privrednoj komori Srbiji. On je kazao da ta organizacija radi na projektu sistemskog povezivanja s maticom, kroz umrežavanje, brendiranje Srbije i privlačenje investicija naše dijaspore.
- Naša ideja je promocija povratka mladih ljudi u Srbiju. Radili smo sa privatnim kompanijama zato što smatramo da je to najbolji način baviti se mladima i pitanjem povratka kroz čist biznis. Mislim da kod mladih ljudi 21. veka tema nacionalnog identiteta ne piju vodu i ne podstiče ih na povratak, već je neophodno stvoriti uslove da mogu da se ostvare u Srbiji i da na taj način doprinesu zemlji. Potencijal naše dijaspore i prednost koju nosimo je stručno i praktično znanje stečeno u radu u drugačijem sistemu, kao i kontakti i jezici. Želja da se ljudi vrate postoji, a to treba iskoristiti - kazao je Jakovljević i zaključio da je uključivanje u sistem i biznis vrlo uspešan recept.
Otadžbina gora od maćehe
Jakovljević kaže da mladi gube vezu s maticom ili je nikada ne ostvare. On objašnjava da su veze s maticom znatno slabije, budući da se za svoj uspeh i obrazovanje mladi dijasporci bore isključivo sami ili uz pomoć država u koju idu.
- Za razliku od starije dijaspore koja šalje doznake, kad ti mladi ljudi postanu imućniji, oni neće imati potrebu, niti želju da ikome pomognu osim roditeljima. Kad radimo projekte u svetu, naša dijaspora je voljna da pomogne, ali kad dođemo u kontakt sa mladima, pozicioniranim u velikim kompanijama, oni ne žele da rade sa bilo čim što ima predznak srpsko, niti žele u to da se mešaju. To je trend koji primećujemo i ako se to nastavi, možemo izgubiti dijasporu - istakao je Aleksandar Jakovljević.
Iskustva starijih
On je pozvao odbor da pomogne revitalizaciju projekta Upoznaj državu Srbiju, odnosno letnju praksu za mlade iz dijaspore u državnim institucijama Srbije. Prema Jakovljevićevim rečima, iskustva prethodnih generacija su veoma pozitivna i to je probudilo njihovu želju za doprinosom koju nisu osećali dok su studirali u inostranstvu.
Po podatke u ambasadu SAD
Pozivajući se na naučni rad dr Zlatka Bodrožića sa Instituta za psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu, koji je analizirao temu mladih koji odlaze u inostranstvo i vraćaju se, Jakovljević je istakao da najveći problem za povratnike predstavlja kulturni šok.
- Nakon dugog boravka u inostranstvu počinjemo da idealizujemo zemlju iz koje dolazimo i više ne razumemo kako ona funkcioniše. I zato često ljudi ponovo odu iz Srbije, a vrlo je važno podvući da se 90 odsto njih više se nikada ne vrate. Za povratak postoji samo jedna šansa - kaže Jakovljević.
On je istakao da je neophodno osnovati kontakt centar za povratnike. Smatra da bi institucije, mesta gde bi se pružale sve informacije, trebalo da budu prva stanica za te ljude.
- Na taj način bismo prvi put dobili makar bazu podataka ko je zainteresovan da se vrati, jer mi danas ne znamo ni ko je sve u inostranstvu. Američka ambasada zna ko od naših studira u SAD, a mi ne znamo. I američka ambasada koristi taj resurs tako što nam svakog avgusta pravi koktel sa hamburgerima u rezidenciji ambasadora SAD gde nas sve okupi - ispričao je Jakovljević.
Predsednik odbora za dijasporu Ivan Kostić istakao je da bi "trebalo učiniti više za mlade ljude koji su jedan deo svog života proveli u inostranstvu":
Stekli su tamo nove radne navike, videli kako funkcioniše sistem. Moramo iznaći rešenje kako da te ljude vratimo i uključimo ih u sve tokove društva - rekao je Kostić.
Birokratija teška kao kamen
Do pre dve godine najveći pravno-birokratski problem bila je nostrifikacija diplome, koji je bio veoma skup i komplikovan. OSSI je učestvovao u pisanju izmena i dopuna Zakona o obrazovanju koji se ticao stranih visokoškolskih isprava.
- Sistem sada nije savršen, ali je neuporedivo bolji. Smanjena je cena na 3.500 dinara, birokratija je pojednostavljena, i verujem da je to korak u dobrom smeru. Koliko sam upoznat, plan Ministarstva prosvete jeste da napravi zaseban zakon koji će se baviti ovom tematikom. Jer sada je rok 90 dana, a evo ja sam u aprilu podneo zahtev za priznavanje diplome i do danas nisu završene sve procedure - ispričao je Aleksandar Jakovljević.
