Gudurica kod Vršca puna dobrote (2): Seoska škola zvezda vodilja
Po mnogim karakteristikama Gudurica predstavlja turistički raj. Jedno od zanimljivih zdanja je i OŠ "Moša Pijade". Smeštena je u zgradi izgrađenoj 1907. godine!
Nastavu pohađa 86 učenika, plus 26-oro dece smeštenih u posebnom delu koji je u stvari vrtić.
Niko od nastavnika ne živi u Gudurici. Svi putuju, samo su pomoćni radnici meštani.
Od 2003. direktor je Nenad Vasić.
- Škola je nekada imala 500 učenika! Mnogi su otišli u grad u potrazi za boljim životom. Ništa se ne čini da se zadrže na selu gde su teški uslovi za život - ističe Vasić.
Dolaze samo vinari iz Beograda i Vršca. Kupuju zemlju, kuću, podrume...
Ali, sada je vreme savremene mehanizacije i sezonska radna snaga neophodna je samo u vreme berbe.
Gudurica svakako više zaslužuje.
Ne samo finansijski jer nigde nema novca, ali posvetiti malo više pažnje selu koje ima tradiciju nije naodmet.
Nestalo etno-selo
- Imamo bezbroj mogućnosti za pravu turističku priču. Ne samo da sve bude na papiru. Na ulazu u selo već je izbledeo natpis: Etno-selo Gudurica. Nemamo ni etno-kutak - jasan je Vasić.
Zvezda vodilja je škola koja se na razne načine trudi, ali i dovija.
- Trudimo se da deci život učinimo sadržajnijim. Imamo brojne sekcije, a posebno se ističe šahovska uz pomoć kluba Čokot koji iz škole crpi takmičarske kadrove. Ekološka sekcija je razvijena jer je usko povezana sa vinogradima i voćnjacima koji nas okružuju, a bez zdrave životne sredine i učenja o njoj nema prosperiteta.
Problem je nedostatak fiskulturne sale?
- Deca su išla po vrućini i zimi u susednu zgradu, bez mokrog čvora, pa je usledila zabrana sanitarne inspekcije. Srećom, imamo velike učionice, pošto je ova zgrada nekada bila bolnica, pa ih lako prilagodimo časovima fizičkog vaspitanja.
KUD i FK Vinogradar, Lovačko društvo, dva udruženja žena od kojih se jedno zove Bernardet po pokojnoj Francuskinji koja je živela u Gudurici i udruženje penzionera upotpunjuju slobodno možemo reći sumornu sliku.
Vinski put
O saradnji sa Turističkom organizacijom Vršca ne žele da govore. Napominju da je imala predsatvnika u Gudurici, ali se nije dugo zadržao.
- Imamo podneblje, tradiciju međususedskog života i egzistiranja - ističe Vasić. Ne računajući Srbe kojih je 70 odsto, ostalih 30 se deli na preostale nacije! To je glavna nit turističke ponude - Vinski put. Ima više od 10 aktivnih podruma. Najpoznatiji su registrovani i redovno osvajaju nagrade. Ovo je vinogradarski kraj još od dolaska Nemaca. Naši ljudi su samo nastavili tradiciju.
Kada se podvuče crta to je samo deo turističke ponude?
- Jednom godišnje organizuje se etno-turistički i kulinarski festival Zlatna jesen. Okupljaju se KUD-ovi, učesnici iz domena etno-turizma, vinarstva, organizuju se takmičenja u pikadu, šahu, nadvlačenju konopca, bacanju kamena s ramena, a za najmlađe maskenbal.
Pažnju privlači takmičenje u kuvanju srnećeg gulaša. Gustina, boja, kvalitet mesa i naravno ukus presudni su kod konačnog poretka. Poznati su i februarski Dani mladih vina koji nisu na godišnjem nivou. Organizuje ih udruženje vinogradara i vinara. Škola daje prostor za sve proslave imamo.
Muzeju dar od Nemca
- Udruženje "Feliks Mileker" iz Vršca ove godine organizovalo je izložbu pod nazivom Gudurica kroz vekove. Dočarana je bogata istorija našeg kraja, a realizovana je u saradnji sa Gradskim muzejom Vršac i MZ Gudurica.
Gudurica poseduje i muzej Roberta Hamerštila?
- Pre osam godina poznati vajar i slikar Robert Hamerštil poklonio je selu 50 dela. Bila su izložena u domu kulture, ali je postavka uklonjena zbog vlage koja se pojavila iz podruma. Njegova majka je rođena u Gudurici, ali je on rodom iz Vršca. U centru je poklon skulptura. Živ je i ima preko 80 godina. Nemac je i živi u Austriji. Nema naslednike u Srbiji, ali kad god može poseti Vršac.
Postoji li još neka karakteristika Gudurice?
- U prvom planu je arhitektura. Gudurica je neobičan primer austro-ugarskog nasleđa atipičnog za ove krajeve Banata i Vojvodine. Oko kitnjastog trga šire se nepravilno raspoređene, a ne ušorane ulice koje su karakteristične za Vojvodinu. Imate utisak da ste u nekom dalmatinskom starom gradu. Pored toga, skoro svaka kuća ima očuvan podrum koji čuva duh i tradiciju vremena i naroda koji su ih stvarali - uveo nas je u treći i poslednji deo priče o Gudurici Nenad Vasić.
Retke ptice
Iz Engleske redovno dolaze posmatrači ptica. Satima sede i uz pomoć dvogleda prate dešavanja. Vredno je istaći da su zapazili 4-5 vrsta koje nisu imali priliku da sretnu van Gudurice, a prokrstarili su čitavom Evropom!
Dan žena bez muževa
Žene iz Gudurice već 18 godina same organizuju proslavu Osmog marta.
Okupe se sve generacije i nacije i bez ikakvih predrasuda zajedno se vesele do jutarnjih sati.
Lepo se provode bez muževa i pored brojnih teškoća na sve načine se trude da održe tradiciju.
Vinski podrumi, koji primaju od 50 do 90 psoetilaca postali su mali pa se poslednja fešta organizovala u Domu kulture.
Čitavu priču pokrenula je Gorica Komazec 1999. godine.
Malo Rumuna
Malo je Rumuna u Gudurici jer imaju "svoja" sela. Malo Središte je čisto rumunsko, dok ih je u Markovcu 95 odsto. Rumuna je malo jer imaju svoja sela poput Malog Središta koje je čisto rumunsko, u Markovcu ih je 95 odsto. Gudurica ima Rumune i mešovite brakove, ali u manjoj meri.
