Srbija poligon za iživljavanje stranih birokrata: Kad ambasadori treniraju strogoću
Nije Srbija šaka pirinča da je pozoba svaka vrana koju vetar donese, stavio je pisac Ljubiša Simović u usta Milošu Obiliću.
Od te pesnikove projektovane rečenice junaka Kosovskog boja protekli su vekovi, Srbija je menjala gospodare, rušila njihov jaram, pa zapadala u nove okove, da bi poslednjih decenija nalogodavce dobijala u drugorazrednim birokratama iz Brisela, uobraženim Amerikancima iz Stejt departmenta ili netaktičnim diplomatama iz Kremlja. Jednom rečju, Srbija je postala negacija Simovićeve metafore - šaka jada koju svako malo sa diplomatskim epoletama može da šamara. I da to ne radi iza kulisa, već pod svetlom reflektora.
Podugački je spisak diplomata koji su šiljili strogoću na Srbiji i samopotvrđivali moć zemlje iz koje dolaze. Poslednjih nedelja su glavne role pripale američkom ambasadoru u Beogradu Kajlu Skotu, zameniku pomoćnika državnog sekretara SAD Brajanu Hojtu Jiju, ruskom ambasadoru Aleksandru Čepurinu, ali i ukrajinskom diplomati Oleksandru Aleksandroviču.
Lazarević trn u oku
Američki ambasador Kajl Skot na svom Tviteru preneo je tekst "Vašington posta" pod naslovom "Srpski ministar odbrane hvali osuđenog ratnog zločinca", ocenivši da "meseci rada na poboljšanju imidža Srbije u SAD mogu biti podriveni jednom izjavom". Povod je bio podrška ministra odbrane Aleksandra Vulina imenovanju haškog osuđenika generala Vladimira Lazarevića za predavača na Vojnoj akademiji.
- Američki ambasador u Beogradu, kao i svi ostali ambasadori, ne bi trebalo da se mešaju u unutrašnje stvari Srbije, naši ambasadori to ne čine... Postoje kanali komunikacija, to se ne radi kroz medije - uzvratio je srpski šef diplomatije Ivica Dačić.
Amerikanci već godinama pokušavaju da uvuku Srbiju u grupu zemalja koje su uvele sankcije Ruskoj Federaciji zbog njene uloge u otcepljenju Krima od Ukrajine. Srbija za sada tome odoleva, dok zvaničnici kao mantru ponavljaju da Beograd poštuje teritorijalni integritet Ukrajine, ali da ne može i neće da uvodi sankcije prijateljskoj Rusiji. Taj pritisak je konstantan i nije prestao ni sa dolaskom nove američke administracije. Koliki značaj Vašington pridaje regionu neki domaćim analitičari vide i po funkciji Brajana Hojta Jija, kome je u Stejt departmentu zapao Balkan. On je zamenik pomoćnika državnog sekretara ili, kako se ruski ambasador Čepurin naslađuje "sedamdeset peti zamenik dvadeset četvrtog pomoćnika zamenika ministra inostranih poslova".
Izjave Hojta Jija, pogotovo njegov poslednji dolazak u Beograd, samo su dale za pravo domaćim cinicima da se na Srbiji i Balkanu uvežbavaju trećerazredne američke diplomate. Da nije tako, ne bi Hojtu Jiu palo na pamet da usred Beograda domaćinima poruči da je dosta sedenja na dve stolice.
"Zemlje koje žele da uđu u EU moraju jasno da pokažu tu odluku. Ne možete sedeti na dve stolice, naročito ako su tako daleko", izjavio je Ji na Srpskom ekonomskom samitu krajem prošlog meseca.
Prijateljima je sve dozvoljeno
U zavisnosti od svojih ideologija, a neko bi rekao i mentora, uslovljen je i stepen osetljivosti srpskih političara na mešanje stranih diplomata. Tako je povodom nastupa Čepurina lider Lige socijaldemokrata Vojvodine Nenad Čanak uzvratio da "Srbija nije ruska gubernija", dok čelnik Dveri Boško Obradović kaže da ne treba dozvoliti mešanje onih država koje su pokazale da nisu prijatelji Srbije, poput SAD, dok mu mešanje Rusije ne smeta jer dolazi od prijatelja. Vuk Jeremić upadljivo je oćutao Čepurinovo osporavanje patriotizma srpskoj opoziciji, što se moglo protumačiti i tako kao da lider novoosnovane Narodne stranke računa na rusku podršku.
Da je ta poruka izrečena amaterski, i kada je reč o mestu i njenoj pojavnosti, govori i distanciranje Brisela, odakle je poručeno da su to stavovi američkog diplomate i da "nisu usaglašeni s EU". Početkom prošle nedelje i sam Ji morao je da se "pere", poručujući iz Vašingtona da to nije bio ultimatum već savet. Ovog nižerangiranog diplomate Stejt departmenta u Srbiji su primili najviši zvaničnici - od premijerke do predsednika.
- Mi smo te predstavnike ispod nivoa ministra i njegovog zamenika previše navikli da ih primamo na najvišem nivou. To druge zemlje ne rade. Navikli smo ih i sada smatraju to stečenim pravom - primećuje bivši šef jugoslovenske diplomatije Vladislav Jovanović.
Arogancija nije ostala samo svojstvena kaubojskim manirima diplomata preko Atlantika. Ruski ambasador u Beogradu Aleksandar Čepurin održao je bukvicu svojim domaćinima, ne štedeći pre svega srpsku opoziciju, čiji su predstavnici imali poseban sastanak sa američkim izaslanikom.
Kao odlazak kod Gogoljevog lažnog revizora, cinično je prokomentarisao ruski ambasador sastanak Hojta Jija sa Draganom Šutanovcem, Sašom Jankovićem, Borisom Tadićem, Sašom Radulovićem, Čedomirom Jovanovićem, Vukom Jeremićem i Nenadom Čankom.
"Želeli su da se žale na svoju vladu", rekao je Čepurin u intervjuu Sputnjiku.
- Bilo bi dobro da se ambasadori uzdrže od deljenja lekcija. Oni su ovde da predstavljaju svoju zemlju, ne da dele lekcije domaćim političarima. To važi, ne samo za ambasadora Rusije, to važi za američkog i sve ambasadore zapadnih zemalja - uzvratio je Boris Tadić.
Srpski zvaničnici oćutali su Čepurinovo odstupanje od željene diplomatske prakse, dok neki analitičari smatraju da je ruski diplomata sebi dao oduška jer je u odlasku. Domaćoj javnosti, podeljenoj na proevropsku i prorusku, preostalo je da utehu pronađe u rečima ministra Zorana Đorđevića da je Srbija velikima umela da kaže "ne" i da je kroz istoriju uvek bila na pravoj strani.
Na manje uticajne veća halabuka
U slučaju iskakanja američkog i ruskog ambasadora uglavnom su zadatak da uzvrate dobijali niže rangirani funkcioneri. Bilo je tako i kada je Beogradom američki ambasador Vilijam Montgomeri, kako je prestonička čaršija prepričala, u Vladi Srbije vrata otvarao nogom, ili kada je, takođe bivši ali ruski ambasador, Aleksandar Konuzin držao domaćinima bukvicu iz patriotizma uličarskim uzvikom "Ima li ovde Srba?!"
Na drugoj strani, ispad ambasadora Ukrajine Oleksandra Aleksandroviča koji se žalio na učešće srpskih dobrovoljaca u sukobima na istoku Ukrajine, komentarisao je lično predsednik Srbije.
- Voleo bih da nam ne drže lekcije, posebno da to ne rade oni koji ukidaju prava manjinama da koriste svoj jezik, i to onima koji su doneli zakon da bi procesuirali ljude koji učestvuju na stranim ratištima - bio je oštar Vučić.
Ukrajinskog ambasadora Kijev je u međuvremenu povukao na konsultacije, dok iz Beograda još dopire eho podsećanja na to da su ukrajinski dobrovoljci ratovali na strani hrvatskih zengi i da ih njihova država zbog toga nije kažnjavala.
