Nemački ambasador: Logično je, Kosovo u UN
Ambasador Nemačke u Beogradu Aksel Ditman izjavio je da njegova zemlja podržava prijem Kosova u Ujedinjene nacije (UN). On je ponovio da je uslov članstva Srbije u EU normalizacija odnosa sa Prištinom što podrazumeva potpisivanje pravno obavezujućeg sporazuma između Beograda i Prištine.
- To je važno jer ne možemo da u EU uvezemo otvoren konflikt - obrazložio je Ditman u intervjuu nedeljniku NIN.
Ambasador je bio nešto manje konkretan kada ga je novinar upitao da li je pravno obavezujući sporazum samo drugo ime za priznavanje Kosova?
- Sveobuhvatna normalizacija odnosa po nama uključuje i saradnju na međunarodnom nivou. Nemačka je priznala Kosovo i stoga podržava njegovo članstvo u međunarodnim organizacijama, ukoliko su ispunjeni uslovi za to. To važi i za Ujedinjene nacije - opet je u diplomatskim rukavicama odgovarao Ditman.
Model dve Nemačke
Proteklih godina kao jedan od modela kojim bi se odnosi Srbije i otcepljenog Kosova mogli regulisati pominjao se onaj iz 1972. između zapadne i istočne Nemačke. Njega je pre deset godina predložio Volfgang Išinger, bivši predstavnik EU za pregovore o budućnosti Kosova i Metohije. Suština modela dve Nemačke je bio sporazum o dobrosusedskim odnosima i nepovredivosti međusobnih granica, ali bez formalnog međusobnog priznanja.
Za deo srpske opozicije potpuno je jasno da će se na kraju puta evropskih integracija Srbije Beogradu ispostaviti zahtev za priznanje Kosova, što je jedan od ključnih argumenata zašto se protive članstvu u EU. Vlast odgovara da do priznanja nikada neće doći. Ako je tačno da niko od srpskih zvaničnika sadašnje vlasti ne bi potpisao priznanje samoproglašene države Kosovo, postavlja se pitanje da li Beograd gubi vreme i daje nepotrebne ustupke Briselu jer poslednji zahtev na tom putu neće moći da ispuni? Kada se to pitanje pokrene u političkoj javnosti, onda i predstavnici vlasti i zapadni zvaničnici navode da Srbiji niko ne postavlja ovu vrstu ultimatuma. Iskreniji i konkretniji su nižerangirani predstavnici zapadnih vlada i parlamenata.
Tako je veliku buru izazvala delegacija Bundestaga kada je 2013. boravila u zvaničnoj poseti Srbiji i kada je među sedam ispostavljenih zahteva stajao i onaj da Beograd mora jasno da izrazi volju za normalizaciju odnosa s Kosovom "s perspektivom da Srbija i Kosovo budu punopravne članice EU. Ta perspektiva mora da bude u obliku Sporazuma o dobrosusedskim odnosima".
Kada do toga dođe, vlast u Beogradu neće moći da kaže da im niko nije rekao, dok se javnosti ovaj uslov direktno i eksplicitno ne saopštava kako Srbi ne bi uviđali preskupu cenu članstva u EU.
