"Srbija ćuti o saradnji sa NATO da se ne zameri Rusiji"
Još se ne zna kada će predsednik Srbije imati sastanak sa prvim čovekom NATO-a Jesnom Stoltenbergom. Susret je najavljen za kraj novembra, a agencije navode da bi poseta mogla da se dogodi 15. novembra. Međutim, u međuvremenu, stigle su poruke i iz Moskve i iz Vašingtona. Da li bi one mogle da je ugroze?, piše N1.
Kad će Vučić u Brisel?
Kada je u pitanju vojna saradnja sa Rusijom, političari i mediji o tome bruje mesecima unapred. Tako se, na primer, o nabavci migova govorilo od decembra prošle godine, a stigli su tek pre mesec dana. Sa druge strane, kada je reč o saradnji sa NATO, uglavnom muk.
Iako predsednik ima običaj da najavljuje svoje posete Moskvi, Vašingtonu ili Briselu unapred, o sastanku sa prvim čovekom NATO-a Jensom Stoltenbergom se ne oglašava. Da li će do posete uopšte doći, ne otkriva ni ministar odbrane.
- Kao što odlično znate ja sam već bio u sedištu NATO-a i razgovarao sa zamenicom generalnog sekretara. Ukoliko bude bilo potrebe i teme zahtevaju moje prisustvo, onda ću ići, ako nisu onda ne. To zavisi od agende, a od predsednika zavisi kada će ići - kaže ministar odbrane Aleksandar Vulin.
A zašto se o saradnji sa NATO ne govori i da li na taj način srpski političari izbegavaju da se zamere Moskvi?
Sporazum koji omogućava prolaz NATO trupa kroz Srbiju...
- Naši političari tradicionalno ne potenciraju saradnju sa NATO i generalno se o vojnim aktivnostima u okviru Partnerstva za mir vrlo retko i vrlo slabo govori, naročito u poređenju sa vojnim snagama Ruske Federacije. Polovina građana Srbije sa protivi bilo kakvom obliku saradnje sa NATO, tako da je sa neke strane razumljivo da se političari neće previše hvaliti tim aktivnostima - navodi istraživač Beogradskog centra za bezbednosnu politiku Katarina Đokić.
A aktivnosti su takve da je Srbija članica Partnerstva za mir, da je potpisala ili ratifikovala brojne sporazume, koji odnos sa NATO produbljuju, od onog koji omogućava prolaz trupa Alijanse kroz Srbiju, do pojedinačnih ugovora o saradnji sa državama članicama. Krajem godine treba da produži i individualni akcioni plan sa Alijansom.
Oko Ukrajine se lome koplja...
Međutim, u protekle dve nedelje stigle su poruke iz Vašingtona da Srbija treba da se mane sedenja na dve stolice, a iz Moskve da se Amerika preterano meša u srpsku politiku. Na sve to, i ukrajinski ambasador je napustio Beograd.
Jelena Milić, direktorka centra za evroatlantske studije, kaže da je upravo Ukrajina ono oko čega se lome koplja.
- To nije pritisak na Srbiju da uvede sankcije Rusiji, ali ona može da ima mnogo konkretniji stav šta se dešava u Ukrajini, da razume težinu sankcija. Politika Zapada prema Ukrajini ima kontinuitet, čak i pritiska ka Rusiji, a kontinuitet u politici ima i kada je Balkan u pitanju - kaže ona.
