Velikić: Vraćamo se u period zuluma i dahija
"Za dva veka trajanja danka u krvi, turske vlasti su sa naših prostora odvele između dve i tri stotine hiljada dečaka. A za nepune dve decenije vladavine radikal-naprednjaka-socijalista oterano je u beli svet duplo više mladih", piše književnik Dragan Velikić za NIN.
"I neka je smanjio plate i penzije"...
"Tokom kampanje za predsedničke izbore, negde u martu ove godine, naprednjaci su održali miting u Paraćinu. Još od jutra u grad je pristizala diližansa autobusa iz čitave Srbije. Mnogo pre glavne svite došla je artiljerija najamničkih medija da snimi atmosferu u gradu stakla, i uzme izjave od slučajnih prolaznika, koji će - gle, kakva slučajnost! - svi do poslednjeg biti simpatizeri naprednjaka.
U jednoj od ulica kojom je bilo predviđeno da prođe tadašnji premijer i budući predsednik, i gde su se već bili okupili građani, TV ekipa prilazi nekoj baki koja stoji pored tarabe u svom dvorištu. Novinar je pita da li je umorna? Ona, sva ozarena kaže da bi mogla do sutra tako da stoji i čeka onoga koji jedini Srbiju vodi pravim i sigurnim putem. Samo njemu veruje, jer je pošten i vredan. I neka je smanjio plate i penzije, nastavlja baka egzaltirano, jeste, penzija joj je mala, ali odrekla bi se ona ne deset, nego i dvadeset procenata, samo da Srbiji krene.
Pročitajte još:
* "Pridružio se Jankoviću, ostao bez posla, Palma ga zvao telefonom...
Nije smešno. To jeste opšta slika naše bede i beznađa – baka koja stoji i čeka da Srbiji krene.
Pre četvrt veka krenulo je onima zbog kojih Srbija danas stoji. I ne samo da stoji, nego se vraća u period zuluma i dahija, s tom razlikom što su današnje dahije domaćeg porekla. Međutim, harač zato nije manji. Naprotiv! I danak u krvi srpskih dahija brojčano je uveliko prevazišao onaj iz vremena Turaka. Kada završe škole mladi ne odlaze iz Srbije, njih teraju iz Srbije.
Za dva veka trajanja danka u krvi, turske vlasti su sa naših prostora odvele između dve i tri stotine hiljada dečaka. A za nepune dve decenije vladavine radikal-naprednjaka-socijalista oterano je u beli svet duplo više mladih.
Otkako su naprednjaci na vlasti redovni su jedino vanredni izbori. Prihodi građana su sve manji, a novogodišnji praznici sve duži. Ulični ukrasi i jelke postavljaju se već početkom oktobra, a skidaju u aprilu.
Slavljeničko raspoloženje ne prestaje, pa je tako nedavno na stadionu Tašmajdan proslavljen deveti rođendan Srpske Napredne Stranke. Jednu u suštini privatnu zabavu finansirala je država Srbija. Od Bogoslovije pa sve do nadvožnjaka u Ruzveltovoj ulici u dva reda bilo je parkirano preko stotinu autobusa iz Plandišta, Bačkog Jarka, Crne Trave... Tužan prizor.
"300 kilometara zbog tapšanja za sendvič"
Musavi autobusi raspadnutih društvenih firmi prevoze tužne ljude sličnog izgleda. Pored botova daleko je više bilo upropašćenih sredovečnih građana čiji se radni vek sveo na svaštarenje, na neredovne, slabo plaćene poslove kako bi prehranili porodicu. I zato nikoga ne bi trebalo da čudi što su oni spremni da potegnu sto, ili čak tri stotine kilometara, da bi tapšali za sendvič i dnevnicu od hiljadu dinara.
Kakav poraz!
Sa tim izluđenim svetom lako je manipulisati. Bez jačih socijalnih potresa naprednjačka vlast je 2014. godine sprovela protivustavno umanjivanje plata i penzija, dakle, otvorenu hajdučiju države nad svojim građanima. Sada uveliko u medijima najavljuje povećanja plata i penzija. Međutim, u pitanju je samo vraćanje tih istih plata i penzija na nivo od pre tri godine.
"U Srbiji vlada ludilo kao sistem"
Ustavni sud je svojevremeno odbio da se izjasni o ustavnosti zakona kojim su smanjene penzije. I nikom ništa. A naprednjačka vlast i dalje gubitke nekih javnih preduzeća pokriva plenom od pljačke penzionera.
Opstanak sadašnjeg režima zavisi od toga u kojoj meri će uspeti da ukine zdrav razum. Trenutno je na sceni javnog života u Srbiji ludilo oslobođeno svih stega. Ono što su institucije za državu, to je ludačka košulja za ludaka.
Naš ludak je na slobodi!", zaključuje dvostruki dobitnik NIN-ove nagrade Dragan Velikić.
