Pod istim krovom 15 duša
Pešter se ove jeseni već dva puta okitio snegom, a između dva snega rane jesenje slane i mrazevi već isisavaju život iz planinske trave koja polagano poprima braonkastožutu boju koja najavljuje oštru sjeničku zimu.
Stada ovaca su sve ređe na livadama, a sve češće u torovima, ali porodicu Tutić iz sela Delimeđe u kojoj je Hamid glava i starešina petnaestoro duša koje žive pod istim krovom zima i duboki snegovi ne brinu previše.
Stado od 250 ovaca
Tutići su, poučeni svojim i iskustvima svojih predaka, na vreme obezbedili dovoljno hrane za sebe i za stado od 250 ovaca. U šupama je uredno spakovano preko 8.000 bala sena izbaliranog kada je za to bilo vreme, a u ambarima i vajatima je dovoljno druge hrane i za ovce i za brojnu čeljad.
- Od kada znam za sebe bavim se ovčarstvom, a čime bih drugo u ovoj pešterskoj lepoti koja je bogom dana za stočarstvo. U početku sam imao malo stado i malobrojnu porodicu, ali vremenom, a najviše zahvaljujući podsticajnim sredstvima države, naše stado sada broji 250 ovaca, a porodica je narasla na petnaestoro čeljadi i svi živimo pod jednim krovom. Radimo mnogo, ali i ne žalimo se na to koliko imamo. Međutim, naše imanje se ne ceni samo po broju ovaca i po livadama i njivama , po onome što imaš u kući i koliko bala sena imaš u šupama za seno, već po našoj deci. Oduvek sam učio svoju decu, a zatim i bratovljevu decu, da je data reč i obraz iznad bilo kakvog imanja i to je u našoj kući svetinja koja se poštuje i to je, pored dece, najveće bogatstvo naše kuće - ističe za "Vesti" Hamid koji već odavno sve više vremena provodi sa unucima nego za stadom jer se u kući Tutića dobro zna ko je za koji posao u kući, polju i toru zadužen.
Kako je selo Delimeđe dobilo ime može se samo naslutiti, ali to ne važi, prema rečima Samira i Avda, Hamidovih sinova, za složnu porodicu Tutić.
Sinovi dobri trgovci
- Brat i ja se nikada nismo pokajali što smo ostali i opstali na selu gde podižemo našu decu. Nas dvojca smo u porodici već odavno zaduženi za trgovinu, odnosno kupovinu i prodaju jagnjadi i ovaca i za izvoz jagnjadi, uglavnom u Crnu Goru. Prošle godine smo od stada imali 300 jagnjadi koje smo prodali - žensku za dalji uzgoj dugim stočarima, a mušku izvezli kupcima u Crnoj Gori. Prodajemo svoju, ali i jagnjad drugih stočara, uglavnom naših prijatelja i ni jedan jedini minut u dosadašnjem poslovanju nismo kasnili s isplatom. Ljudi to cene i sada više nismo samo poslovni partneri, već i prijatelji obe vere koji nas redovno posećuju i koje mi o praznicima posećujemo. U našim poslovnim odnosima sve se dogovara na reč koja se ovde još uvek i te kako poštuje - ističe Samir Tutić.
Unuci su moje blago
Ranije, dok je sticao i kućio, Halid je najčešće bio za stadom ovaca, ali polako mu stiže odmena od posla te glava kuće najviše vremena voli da provede sa unucima.
- Moje bogatsvo su moja deca, snahe i unuci koji žive u harmoniji, međusobnom poštovanju i ljubavi. Kad pod krovom ima ljubavi i razumevanja, onda je lako biti glava porodice i to samo onako, tek da se tako kaže. Naša snaga i naš uspeh jeste u dogovoru o svemu - kaže Hamid koji ne krije zadovoljstvo što leže i ustaje sa saznanjem da mu je porodica na okupu.
Dok se o trgovini, prodaji jagnjadi, nabavci stočne hrane brinu sinovi, za čuvanje stada su zaduženi Hamidovi unuci koji polagano stasavaju, za mužu i pravljenje čuvenog sjeničkog sira zadužene su dve snahe i ćerka Mirsada koja je, kao i braća joj, odlučila da se ne odrekne pešterske lepote.
