Imamo praznik, dajte nam hleba
Čak 26 odsto građana živi u bedi ili na granici siromaštva i to po srpskim standardima, a Vojsku svakodnevno zbog nemaštine napuste dva do tri pripadnika. Za to vreme ministar odbrane Aleksandar Vulin predlaže da se ustanovi Dan ratnika.
Borci traže prava
* Usvajanje Zakona o veteranima
* Overu zdravstvenih knjižica
* Mogućnost lečenja na VMA
* Isplata ratnih dnevnica
* Zapošljavanje dece poginulih i invalida
Pri tom, ovaj datum se već obeležava u Vojsci Srbije, ali bi prema ideji Vulina i Ministarstva odbrane 4. decembar (stupanje na snagu primirja u Prvom balkanskom ratu 1912) trebalo da postane državni praznik. Borci poslednjih ratova kažu da ih Vulin koristi za svoju promociju. Ističu da već imaju svoj praznik, a to je Vidovdan, ali i da postoje daleko važnija pitanja za veterane koje ministar ignoriše.
- Vulin nije ni vojsku služio, a kamoli bio u ratu, ali ga to ne sputava da odlučuje o nama. Priča o prazniku je čista demagogija, jer nama treba Zakon o veteranima. Godinama klečimo pred vlastima da usvoje taj zakon po kom bi se razlikovali od onih koji su dezertirali. A za to vreme hiljade ljudi umire od raka bez prava da budu pregledani na VMA - kaže Mile Milošević, predsednik udruženja Srpski veterani.
Predsednik Udruženja ratnih vojnih invalida Željko Veselinović smatra da Vulin samo želi da skrene pažnju javnosti s afera u koje je upleten.
- Vulin je degradirao položaj veterana dok je bio ministar za rad, boračka i socijalna pitanja. Invalidima su deljena stara pomagala, a mnogima su nezakonito ukinuta prava - kaže Veselinović.
Vojni sindikat Srbije saopštio je da podržava ideju, ali s željom da ratni veterani samo odrede datum kog će se podsećati na svoj ratni put i poginule saborce.
Bugarsko primirje
Problem je i sam datum, 4. decembar. Naime, tog dana 1912. stupilo je na snagu primirje koje su Turska i Bugarska potpisale dan ranije u prisustvu predstavnika Srbije i Crne Gore. Potom su započeli mirovni pregovori u Londonu, ali su prekinuti 9. februara zbog mladoturskog puča u Carigradu. Već 16. februara nastavljena su ratna dejstva, a Prvi balkanski rat okončan je Londonskim mirovnim ugovorom 30. maja 1913.