Azilante svi obmanjuju
Kako bi se što pre rešili azilanata, zapadne zemlje daju pogrešne i nerealne informacije ljudima koji na osnovu sporazuma o radmisiji moraju biti vraćeni u Srbiju, upozoravaju u nevladinoj organizaiji Grupa 484.
- Naše iskustvo govori da u nameri da ih privole na povratak, vlasti zapadnih zemalja često govore da je sve dogovoreno sa vlastima Srbije i da ništa ne treba da brinu. Zato je jedna od naših preporuka bila da vlasti tih zemalja ni na koji način ne smeju da daju lažne informacije i tako te ljude dovode u zabludu - kaže za "Vesti" Danilo Rakić iz Grupe 484, organizacije koja se bavi problemima povratnika i njihovom reintegracijom.
Da li su "gluvi telefoni" radili i u slučaju porodice Janković iz Novog Brda koja je zajedno sa još 49 državljana Srbije sa Kosova nedavno deportovana iz Norveške, teško je ustanoviti. U Komesarijatu za izbeglice Republike Srbije tvrde da nisu tačne optužbe ove porodice da ih niko nije dočekao na beogradskom aerodromu i ponudio smeštaj.
Deportovani većinom Srbi
|
- Sedmoro naših službenika i tri vozila su non-stop na aerodromu i oni su zaduženi za prvi kontakt i prevoz tih ljudi do privemenog smeštaja. Od 52 lica koja su deportovana iz Norveške i za čiju smo deportaciju dobili informaciju od Ministarstva unutrašnjih poslova, samo jedan bivši policajac i četvoročlana porodica Janković nisu hteli da sarađuju i nisu potpisali papire. Jankovići su otišli besno, da bi se, gle čuda, obreli u neformalnom kolektivnom centru u kojem su živeli pre toga - kaže Ivan Gerginov, pomoćnik komesara za izbeglice.
Gerginov za "Vesti" objašnjava da Komesarijat obezbeđuje prihvat na 14 dana u interventnim centrima u Obrenovcu, Beloj Palanci, Zaječaru i Šapcu, sređuju papire, regulišu zdravstvenu zaštitu i povezuju deportovane građane sa nadležnim državnim institucijama.
- To je naša obaveza proistekla iz Strategije reintegracije povratnika, ali mnogi su u tim centrima ostali i po šest i više meseci. Nikog nismo ostavili na ulici, kao što to nije bio ni slučaj sa ovom grupom iz Norveške. Međutim, osim jedne majke sa dvoje dece koja je zatražila smeštaj i koju smo nakon noćenja na Avali odvezli i smestili u Centar za interventni prihvat u Šabac, niko od ostalih deportovanih nije hteo našu pomoć. Sami su priznali da su oni povratnici iz 2008. i 2009. i da će se snaći kod rođaka i prijatelja - tvrdi Gerginov.
Jankovići su reporteru "Vesti" preneli kako su im Norvežani rekli da su Srbiji dali veliki novac za njihov smeštaj, hranu, odeću, ali u Komesarijatu kategorično demantuju da su dobili sredstva od Norveške, već da troškove privremenog prihvata sami pokrivaju.
U Sporazumu sa EU o readmisiji uneta je odredba da Srbija i zemlje koje deportuju zajednički rade na humantiranom prihvatu deportovanih lica. To bi praktično trebalo da znači i da dogovaraju troškove.
