Daleko i Bog i Beograd
Hapšenje iz Istoka raseljene Milanke Terzić (63) na prelazu Jarinje, dok je pokušavala da stigne do Pećke patrijaršije, izazvalo je novi talas straha i uznemirenosti kako među Srbima koji žive na Kosovu i onima koji su morali da odu.
Krajem avgusta, kosovska policija je uhapsila 74-godišnjeg Bogdana Mitrovića, iz Sopina u Suvoj Reci, kada se s porodicom i grupom povratnika organizovanim prevozom vraćao s hramovne slave u selu Mušutište. Ni Milanki, niti Bogdanu to nije bio prvi put da odlaze u rodni kraj i obilaze svoje imanje. Oboma je zajedničko da poseduju veliku imovinu koju nisu prodali i da su planirali da se vrate na KiM.
U igri 12 hektara
Za sada nije poznato za šta se Milanka Terzić sumnjiči, a prema saznanjima "Vesti" juče je istražiteljima davala iskaz. Kancelarija za Kosovo i Metohiju još se nije oglasila, kao ni oficir za vezu Beograda u Prištini.
Sistematska kampanja
- Evidentno je da se periodično pojave incidenti sa hapšenjima Srba čiji je cilj da pošalju poruku onima koji žele da se vrate i onima koji su ostali da su nebezbedni. To je sistematska kampanja u kojoj se izmišljaju optužnice, svedoci - kaže za "Vesti" Milovan Drecun, predsednik Odbora za KiM.
Milankin sin Nebojša kaže da je njegova majka prošle nedelje krenula autobusom koji saobraća od Beograda do Goraždevca kako bi u Patrijaršiji pomogla monahinjama. Često se vraćala u rodni kraj, a najviše da bi obišla imanje u Lukavcu kod Istoka gde porodica poseduje 12 hektara zemlje i ne planira da ga proda.
- Optužnica je potpuno nerazumna. Cilj je zastrašivanje raseljenih Srba koji odlaze da obiđu svoja imanja i svetinje, a naročito onih koji žele da se vrate - ističe Nebojša Terzić.
Nakon hapšenja Ramuša Haradinaja u Francuskoj pojavila se informacija o nalozima za privođenje 57 osumnjičenih Srba za navodne ratne zločine na KiM. Međutim, bez objašnjenja o kakvim zločinima je reč. Sada je sasvim jasno da postoje nekakvi tajni spiskovi, ali i da država Srbija ne može puno da pomogne uhapšenima.
Izbori nisu preči od naroda
Oliver Ivanović, lider GI SDP iz Kosovske Mitrovice, uhapšen je jaunara 2014, da bi tek osam meseci kasnije Specijalno tužilaštvo Kosova podiglo optužnicu. On je i pored garancija države Srbije i apela zvaničnika iz Beograda tri godine ostao iza rešetaka. Tek 2017. nakon strašnih štrajkova glađu bio je pušten da se brani sa slobode, a suđenje je vraćeno na početak.
- Nemam dovoljno informacija, ali je veoma čudno da se hapsi Srpkinja koja je vrlo često na Kosovu i Metohiji, gde ima veliko imanje koje ne želi da proda. A onda se posle 18 godina neko setio da postoji nekakva sumnja. Čudno je da Kancelarija za Kosovo i Metohiju na to ne reaguje. Izborne aktivnosti u Kosovkoj Mitrovici i na severu nisu nikakvo opravdanje za to - kaže Ivanović za "Vesti".
Kancelarija za KiM do zaključenja ovog broja "Vesti" nije odgovorila na naš mejl.
U zatvoru bez dokaza
- Tajne optužnice i hapšenja Srba koji samo žele da posete svoja imanja svakako šalju lošu poruku i kada je reč o povratku, ali i opstanku Srba na Kosovu. Zato Srpska lista traži da se sa praksom tajnih spiskova za hapšenje Srba odmah prestane - kaže za "Vesti" Dalibor Jevtić, potpredsednik Vlade Kosova i ministar za povratak i zajednice.
Pritvor u Pećkoj patrijaršiji
Milanka Terzić privedena je prvo u južnu Mitrovicu, zatim u policijsku stanicu u Istok, pa u pritvor u Prištini, a potom je sporovedena u Pećku patrijaršiju.
- Još čudnije je da je vraćena u Pećku patrijaršiju, praktično u kućni pritvor. Očigledno da postoji neka dilema, inače bi je odveli u ženski zatvor u Lipljan. Kancelarija za KiM bi trebalo da joj hitno pošalje advokata, to je najamnje šta može da uradi - ističe Ivanović.
Već mesecima on podvlači da su tajni spiskovi i optužnice velika prepreka povratku. Motivi za sastavljanje takvih optužnica su za posebnu istragu. Bogdan Mitrović se i dalje nalazi u zatvoru u Podujevu, iako je i sam kosovski tužilac rekao da nema dovoljno dokaza protiv njega. Mitrović je čak bio član Radne grupe za povratak. Zajedno sa predstavnicima Ministarstva za zajednice i povratak godinama je redovno odlazio na sastanke s Albancima u Suvoj Reci na kojima se razgovaralo u povratku Srba u to selo.
Od 20.000 hektara u ataru tog sela u vlasništvu Srba je 11.000. Navodi o ratnim zločinima pojavili su se kada je postalo izvesno da se Srbi zaista vraćaju. Bogdana Mitrovića za ratni zločin posle 18 godina prijavio je komšija Albanac koji je uzurpirao njegovu imovinu.
- Neko želi da iskoristi model iz Hrvatske kada je je na sličan način optužnicama i hapšenjima sprečen povratak određenog broja Srba - zaključuje Jevtić.
Cela porodica "ratni zločinci"
I početkom 2016. godine pojavila se optužnica protiv 14 Srba iz Kline koje tužilaštvo u Peći tereti za ratni zločin. Poternica je tada dostavljena svim policijskim stanicama na Kosovu, uključujući administrativne prelaze i aerodrom u Prištini. Reč je o članovima jedne familije, a optužnica se pojavila nakon što su se prijavili za povratak.
Srbi koju su se vratili u Klinu su protestovali i podsećali na Vukmira Cvetkovića koji je osuđen na sedam godina zatvora za ratni zločin iako je više od 30 svedoka odbrane reklo da nikome nije pretio, niti ikoga proterao.
- Cvetković je tada osuđen na osnovu izjava svdoka od kojih je jedan narkoman, a drugi težak alkoholičar. On se samo nekome zamerio. U međuvremenu mu je nuđeno da prizna krivicu i da ga Hašim Tači pomiluje, ali on nije hteo ni da čuje za to. I naša nesrećna Milanka Terzić, nažalost, mogla bi da doživi sličnu sludbinu kao i Bogdan Mitrović uhapšen u Mušutištu. Zapad treba da se uključi i sasluša i drugu stranu. Ta međunarodna zajednica kaže da je nezavisna, nepristrasna, pa oni su zavisniji od takozvanog suda Kosova - ističe za naš list Božidar Šarković, predsednik privremenog organa opštine Kline.
