Vlast u Srbiji pokušava da kontroliše društvene mreže: Cenzura preti i internetu
Broj televizijskih stanica i novina koje ne trpe neki vid cenzure ili koje nisu režimski nastrojene u Srbiji je veoma mali, pa je građanima ostao internet kao slobodan prostor u kojem mogu da se izražavaju i oni koji drugačije misle od vlasti. Međutim, sada se postavlja pitanje koliko dugo će građani u Srbiji moći slobodno da se izražavaju i u virtuelnom svetu.
Prema podacima iz Izveštaja o transparentnosti, koji kompanija Tviter objavljuje svake godine i koji je preneo Centar za istraživačko novinarstvo Srbije, Vlada Srbije je od januara 2015. do juna 2017. godine tražila informacije o 40 korisnika te mreže. Istovremeno sa ovim izveštajem, u srpskim medijima su se pojavile i informacije da se na sastanku radne grupe za izradu medijske strategije govori i o regulisanju društvenih mreža.
Nedim Sejdinović, predsednik Društva novinara Vojvodine, izjavio je da to nije samo stvar medija, već i svih građana, jer tu postoji ogroman prostor u kom bi vlast mogla da zloupotrebi te regulacije.
- Oni bi mogli da banuju sadržaje koji njima ne odgovaraju. A radna grupa za izradu medijskih sadržaja u kojoj postoje članovi bliski vlasti je pravi način da se to uradi - navodi Sejdinović i objašnjava da bi takve regulative, po modelu turskog predsednika Erdogana, mogle da daju vlasti priliku da spreče okupljanja kakva su se desila u Srbiji u aprilu ove godine.
Turski model
Dok je većini država Tviter dostavio neku od traženih informacija, u slučaju Turske od 554 zahteva za 902 profila nije odgovoreno ni na jedan! Turska je na prvom mestu i po broju zahteva za uklanjanje sadržaja - 715 po nalogu suda i 1.995 na osnovu zahteva vladinih agencija ili policije.
Analitičar Dejan Vuk Stanković podržao je Erdoganov model.
- Kod Erdogana postoji kontrola poruka koje se šalju preko društvenih mreža. Ne možete tamo da pišete šta god i da se izrugujete glavnom političkom autoritetu u Turskoj. U Srbiji postoji jedan stalni otrovni diskurs uvreda i kleveta najgore vrste - rekao je Stanković.
Na konstataciju novinara da "za cenzuru ne možemo da se zalažemo" Stanković je odgovorio: "Za cenzuru ne, ali možemo za odgovornost".
Anđela Milivojević iz CINS-a za "Vesti" ističe da trenutno jedino internetu Srbiji još nije kontrolisan.
- Postoji realna opasnost da se i onlajn sfera cenzuriše. To smo videli na primeru mnogo ozbiljnijih zemalja, poput Turske. Pojedinci su završili u zatvoru jer su na društvenim mrežama bili kritični prema predsedniku Erdoganu. Kod nas je bilo pokušaja kontrole, poput incidenta iz 2014. godine kada su građani pisali svoje stavove na internetu o tome kako je država loše reagovala tokom poplava - rekla je Anđela Milivojević.
Ona je podsetila da su protiv tri osobe već podnete krivične prijave zbog, navodnog, širenja panike na društvenim mrežama. Dodala je i da je bilo situacija da su sa Ju tjuba nestajali određeni video-klipovi na kojima je bio bivši premijer, a sadašnji predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
- To su neki od primera cenzure, ali se nadam da do ozbiljnije zakonske regulative koja bi cenzurisala internet slobodu neće doći jer za tim ovde nema potrebe, iako je činjenica da takva mogućnost postoji - objasnila je Milivojevićeva.
Srbija je, inače, jedina zemlja u regionu koja se obraćala Tviteru, a tokom ove godine Vlada Srbije je 12 puta tražila informacije o pojedinim korisnicima te društvene mreže. Za četiri profila su podatke i dobili. Vlada Srbije se prvi put Tviteru obratila 2015. sa devet zahteva, a 2016. sa 17 zahteva za proveru 19 profila. Pored toga, dvaput je traženo da se određeni profili ili sadržaj uklone sa te društvene mreže. Ti zahtevi nisu imali sudski nalog, već se kao podnosilac navodi Vladina agencija, policija ili neki drugi organ i ni na jedan od ta dva zahteva Tviter nije pozitivno odgovorio.
Procedura
- ukoliko se na društvenim mrežama (Tviter, Fejsbuk...) pojave uvrede ili realne pretnje, građani i policija to mogu da prijave
- iz MUP-a ili tužilaštva šalje se zahtev u Irsku evropskim centralama tih kompanija
- u zahtevu se precizira šta je objavljeno i sa kog naloga, kao i vreme objavljivanja
- te kompanije u svojim bazama podataka vide originalni post kao i IP adresu, odnosno mesto odakle je pisana poruka
- kompanije imaju diskreciono pravo da odgovore na zahtev, a uglavnom se oslanjaju na američko zakonodavstvo koje slobodu govora shvata veoma široko
- ukoliko su pretnje po život ozbiljne i osnovane, kompanije šalju informaciju odakle je stigla pretnja
- ako je reč o uvredama, kompanije uglavnom ne odgovaraju na takve zahteve.
