"Svet se promenio, bezbednosni izazovi su veći"
Bezbednosni izazovi su veći nego ranije, globalno, ali i kad je reč o našem regionu, ocenjuje Sonja Liht, predsednica Beogradskog fonda za političku izuzetnost.
Ona je to ocenila u susret Beogradskom bezbednosnom forumu, na kojem će, od 11. do 13. oktobra, govoriti više od 100 najuticajnijih zvaničnika i eksperata.
Svet se veoma promenio u poslednjih godinu dana, jer se dogodilo Bregzit, Tramp je postao predsednik SAD, radikalizovan su politički procesi u Kataloniji koji podsećaju na raspad Jugoslavije, podseća Liht u razgovoru za Tanjug.
Sonja Liht je ističe da paralelno s tim procesima iz celog sveta dolaze autoritarno-populističke poruke, dok su u regionu često čula zaoštrena retorika.
- Takve poruke ne plasiraju samo političari, već i intelektualne elite, što je veoma opasno za sve nas. Zbog svega toga naziv Beogradskog bezbednosnog foruma i jeste 'Izgradnja zajedničke budućnosti u vremenu nesigurnosti'. U tom naslovu ima ozbiljne doze optimizma, jer nam je namera da kroz diskusije razmotrimo mogućnosti građenja zajedničke budućnosti, globalno i u regionu - kazala je Liht.
Prema njenim rečima, odnosi u regionu predstavljaju jedno od važnih pitanja za budućnost Srbije.
- Često političke elite zapaljivom retorikom dižu svoj ugled, što je demonstracija izuzetno sebičnog interesa u odnosu na dobrobit društva u celini - ističe ona i dodaje da će na predstojećem Forumu jedna od centralnih debata biti posvećena upravo odnosima u regionu.
Ojačati tendencije istinskog dijaloga
- Moramo da ojačamo tendencije istinskog dijaloga, jer moramo da razgovaramo jedni sa drugima u regionu. Moramo mnogo bolje, da bi istinski išli napred kao društva koja sarađuju - kazala je Liht.
Ona napominje da je ove godine na Sajmu pljoprivrede u Prištini bilo 100 firmi, a prošle samo 30.
- To je izuzetno veliko ohrabrenje, jer ljudi prepoznaju interes. Najlegitimniji, porodični, lični interes da razmenjuju dobra i da sararađuju da bi živeli bolje. Sve to ne bi moglo bez Briselskog sporazuma.
Dijalog i normalizacija odnosa imali bi, kaže, brži tempo kada bi političari pazili koje poruke šalju.
- Zato ove godine imamo i debatu o srpsko-kosovskim odnosima. Mladi, obrazovani ljudi iz celog regiona traže kvalitet odnosa država i trajnu stabilnost i prosperitet u društvima u kojima žive. To su osnovna pitanja vezana za njihov odlazak ili ostanak. Ne idu oni u inostranstvo samo zbog para, već žele veći stepen slobode i socijalne sigurnosti - uverena je Liht.
Mladi su stub našeg društva
Ističe da je stoga jedna sesija na Forumu posvećena upravo takozvanim "milenijalcima", mladim obrazovanim ljudima, koji odlaze iz našeg regiona u potrazi za boljim, ali i sigurnijim životom.
- Oni moraju da budu stub našeg društva, a ne da odlaze - kazala je Liht.
Ona ističe da je svet pred velikim bezbednosnim izazovima u narednom periodu i zbog toga što se neki socijalni i klimatski procesi odvijaju nekontrolisanom brzinom:
- Bez ikakvog odlaganja moramo kao civilizacija da se pozabavimo velikim siromaštvom u svetu, jer je ogroman porast socijalnih nejadnakosti unutar pojedinih društava jednostavno neodrživ. Naravno, tu je i stalna pretnja radikalizacije problema izazvanih klimatskim promenama, kao što su suša ili nedostatak pijaće vode, koji će proizvesti nove migracije ljudi - ukazala je Liht i citirala političkog analitičara iz Bugarske Ivana Krasteva da su "migracije revolucija 21. veka".
Podseća da smo svedoci činjenice da su zbog rata na Bliskom istoku milioni ljudi promenili adresu.
Migracije su naša budućnost
Naša cenjena sociološkinja ističe da su migracije naša budućnost:
- Ne samo zbog ekonomske globalizacije planete, već zato što imamo ratove i klimatske promene i ljudi spasavaju živu glavu. Dobar deo Sirije se iselio...Sada milioni ljudi žive u Turskoj, Jordanu, Libanu...pa i u Evropi, pre svega u Nemačkoj.
Kao organizaciju na globalnom nivou koja je u stanju da rešava narastajuće probleme u svetu Liht vidi Ujedinjene Nacije.
- Velike nade polažem u UN. Ubeđena sam da bi svet bio u mnogo većem haosu da nema Ujedinjenih nacija. Ta organizacija je 2000. godine hrabro krenula u formulisanje mulenijumskih ciljeva, a onda pre dve godine definisala ciljeve održivog razvoja do 2030. godine. Bez takvih pomaka zaista nema razvoja. Skeptici bi rekli da se nisu svi milenijumski ciljevi ostvarili. Ali, neki jesu - rekla je Liht.
Za nju nema dileme da su pred ljudima koji odlučuju o sudbini sveta neki neodložni zadaci:
- Što pre moramo svi da se potrudimo da iskorenimo ekstremno siromaštvo i da obezbedimo za svako dete na svetu pijaću vodu. Ljudi umiru svakodnevno zbog nedostatka hrane ili pijaće vode - kazala je ona.
Takođe, analiza i razumevanje terorizma, kao jednog od globalnih fenomena 21. veka, za Liht predstavljaju jedno od ključnih rešenja za ostvarivanje bezbednije budućnosti u svetu.
- Nama je vest samo kada se terorizam dogodi u SAD ili u Evropi...To je površno gledanje na probleme, jer se tako zatvaramo u krug iz kojeg nema izlaza. Zato, kada govorimo o izgradnji zajedničke budućnosti, mi moramo misliti na svet, ali i na naš region gde su odnosi još uvek krhki u političkom, pa i socijalnom smislu- ocenjuje Liht.
Beogradski bezbednosni forum održava se ove godine pod nazivom "Izgradnja zajedničke budućnosti u vremenu neizvesnosti".
Tokom trodnevne konferencije biće održana 21 diskusija sa više od 100 govornika i 700 učesnika, najavili su organizatori.
