Od Srbije ni kora hleba

U memljivoj, zagušljivoj sobici nepriznatnog izbegličkog kampa na beogradskoj Banjici, sakupila se čitava porodica Janković. U njoj tek ima osnovnih uslova za život. Šporet nemaju, frižider jedva radi.

Desetogodišnja Anđela, nervozno šeta po sobi i uporno ponavlja "Tata, mama, gladna sam! Dajte mi nešto da pojedem!". Otac Siniša (38) po ko zna koji put otvara prazan frižider, i pokazuje ćerki da nema šta da stavi na tanjir.

Od nemila do nedraga: Očajni Jankovići žele nazad u Norvešku

Druga ćerka Jovana (2,5) je takođe neraspoložena i nervozna. Mama Nataša Janković (37) ulazi u osmi mesec trudnoće. Umorna je, teško diše i neprestano se preznojava. I ona je gladna. Za nedelju dana od kada je ova porodica deportovana iz Norveške jedva da je nešto jela. Poslednja tri dana - gotovo ništa.

- U devetom mesecu trudnoće sam izbegla sa Kosova, jer su nam Albanci zapalili kuću do temelja u Novom Brdu. U devetom mesecu sam bila prinuđena ponovo da odem iz svoje zemlje, jer su nas ovde maltretirali, a moju Anđelu gađali kamenjem i lomili prste. Evo, sada su me ovde deportovali u sedmom mesecu trudnoće. Nemam ni ličnu kartu, ni zdravstvenu knjižicu. Skoro nedelju dana u ovoj vlazi. Deca su počela da kašlju, a mi ne znamo kako da ih odvedemo kod lekara - priča Nataša.

Trogodišnja idila

Kada je ova, tada tročlana porodica 1999. pobegla sa Kosova, utočište je tražila po kampovima po Nišu, Leskovcu, ali kažu, za njih nije bilo mesta. Nekako su došli u Beograd, i brže bolje se smestili u ove sobičke, ali ni ovde za njih nije bilo mira.

Anđeline traume

Zbog trauma koje je doživela u Srbiji malena Anđela je već dve i po godine u Norveškoj išla kod psihologa da bi se izlečila. Njeni tretmani nisu bili završeni kada je ova porodica u grupi od 53 srpska državljana poreklom sa Kosova deportovana iz Norveške.
- Ovde mi je grozno. Jedva čekam da se vratim - kaže Anđela, koja je već uveliko savladala norveški jezik i izrecitovala nekoliko pesmica koje je naučila u školi. Siniša i Nataša su zabrinuti jer je Anđelu jako uzbudio povratak u sredinu gde je bila zlostavljana.

- Bilo je strašno. U Norvešku smo najviše otišli zbog Anđele. Deca ko deca, gađala su je kamenjem, nazivali Šiptarkom, maltretirali je i na kraju joj polomili prste, pa je morala na dve operacije. To je kap koja je prelila čašu. Platili smo da odemo, a tamo su nas dočekali da nemam dovoljno reči hvale - priča Siniša.

"Od cipele do kape", opisuje šta su sve dobili od norveških vlasti. Njihova, ako se to može nazvati idilom, trajala je skoro tri godine, sve dok ih 3. jula u 6 ujutru nisu obavestili da po ugovoru o readmisiji moraju odmah za Srbiju. Iz tog šoka, usledilo je još veće razočaranje.

- Plašili smo se da krenemo zbog ženine trudnoće, ali nije bilo kud. Obećali su nam da će sve biti u redu. Dok smo putovali, norveški policajci su nam rekli da su se dogovorili sa našom vladom, da su dali veliki novac, i da ćemo po dolasku u Beograd dobiti smeštaj, odeću, hranu... Ali, kao što smo i pretpostavili, od toga ništa nije bilo - dodaje Siniša.

Policajac se smejao

Janković tvrde da su na aerodromu posle potpisa, ostavljeni da se snađu kako znaju i umeju.

O domaćinima sve najlepše

Jankovići o svojim norveškim domaćinima imaju samo reči hvale.

- Živeli smo u opštini Sundalsora. Stekli smo puno prijatelja. Svi su bili izuzetno fini prema nama, naročito starosedeoci - pričaju oni.

- Kada smo stigli na aerodrom ni čašu vode nam nisu dali. Naši policajci su nam se smejali. Kažu "prevareni ste, došli ste na livadu". Čovek iz koordinacionog centra nam je rekao da nemaju smeštaj za nas, da mogu da nas odvedu u neki kamp u Boru, ali da on nije uredan za život, i svejedno, za dve nedelje moramo da ga napustimo. Ponoć je već prošla, pljuštala je kiša, a mi smo ostali sami na aerodromu - nastavlja on.

Kada su konačno nekako uspeli da dozovu pomoć, u nekadašnjem sobičku su našli nove stanare, koji su se nasilno uselili. I jedva su, kaže Siniša Janković, uspeli da stave svoje stvari.

Svi koferi i dalje neraspakovani stoje na krevetu. Ova porodica, suočena sa svim nedaćama u Srbiji, ne vidi nijedan izlaz osim da se ponovo vrati u Norvešku.

- I ilegalno bih otišao ako treba. Nismo prekršili nijedan zakon i rekli su nam da ako treba možemo ponovo da dođemo. Nije da bežim iz svoje zemlje, ali ovde nema ni posla ni života za nas. Tamo je i narod drugačiji, a uslovi života ne mogu da se porede sa ovim ovde - kažu Jankovići.

Cucić: Nuđen smeštaj

Republički komesar za izbeglice Vladimir Cucić kaže da je Komesarijat za izbeglice poslednji koji će nekog poslati na ulicu, i dodaje da u ovom slučaju treba "pričati i sa Norvežanima koji su u sred noći napravili raciju i iz kampa izbacili 53 osobe".

- Za tu porodicu mi ne znamo gde je ranije bila, ali i njima je ponuđen kolektivni smeštaj, koji je sigurno bolji od onog gde sada žive - kaže Cucić.

On još kaže da država radi readmisiju već tri godine, ali da ne postoji ni jedan dinar opredeljen za to.

- Ali, sve smo prihvatili, organizovali, napravili pet prihvatnih centara koji non stop prihvataju ljude, i ne pravimo nikakvu razliku da li je čovek Srbin, Albanac, magarac ili Marsovac...