Balkan kaska bar 20 godina
Zapadni Balkan neće moći da uhvati korak sa Evropskom unijom ni do 2040. godine, procenjuju ugledni ekonomski stručnjaci i navode priličan broj prepreka na putu bržeg razvoju regiona. Kao ključne izdvajaju veliku nezaposlenost, odlazak najškolovanijih, manjak političke vizije, direktno mešanje vlada u ekonomiju, nizak izvoz, korupciju.
Na emigraciju stanovništva koja utiče i na različit ekonomski rast zemalja regiona ukazao je Dušan Reljić iz Nemačkog instituta za međunarodne i bezbednosne poslove. On ističe da je od 2000. godine gotovo petina populacije regiona je emigrirala, i to uglavnom najbolji i najpametniji.
Laza Kekić, regionalni direktor za Centralnu i Istočnu Evropu, smatra da Zapadni Balkan neće biti u stanju da u narednih 20 godina uhvati korak sa razvijenijim zemljama EU.
- Region je suočen sa demografskim problemom, visokim političkim rizicima i slabim inovacionim performansom - ukazao je Kekić.
Fale strane investicije
Profesor Bečkog instituta za međunarodne evropske studije Vladimir Gligorov ukazuje i na nedostatak inostranih investicija u regionu Zapadnog Balkana, i to prvenstveno u industriji i poljoprivredi.
- Zbog svih tih razloga, fragmentirano tržište i politička neizvesnost su, između ostalog, najveći rizici - ocenio je Gligorov.
Kao najveći problem regiona, analitičar Velimir Šonje vidi slabe institucije i korupciju. Dodaje i da "nekompetentne vlade stvaraju opasne krugove koji vode do konstantnog zaostatka u razvoju".
Organizacija Populari ističe da potencijale rasta regiona mogu da ugroze nove političke tenzije koje su prema mišljenju sarajevskog profesora Fikreta Čauševića pre svega moguće u Bosni i Hercegovini ili u Makedoniji.
Sa ovakvim ocenama nije saglasan Vilijam Bartlet sa Instituta za političku ekonomiju koji tvrdi da Zapadni Balkan ima veliki potencijal za rast, ali mu za korak sa EU treba veći priliv kapitala i stranih investicija.
Jug u zaostatku
Makedonija, Crna Gora i Kosovo, prema godišnjem izveštaju Svetske banke za 2016. beleže nešto usporeniji rast, dok je u BiH stabilan.
- Iako postoji tendencija odlaska ljudi iz regiona, rast zaposlenosti je ubrzan, naročito u Srbiji - navodi se u izveštaju "Uspon gubitnika - Ekonomija Zapadnog Balkana", rađenom na osnovu razgovora sa uglednim ekonomistima o različitim ekonomskim pitanjima.
Preporuka za zemlje regiona je da bi, zarad preokreta postojećeg modela rasta, trebalo da se više posvete uplivu inovacija i da se okrenu kreditiranju malih i srednjih preduzeća.
Unija je najveći donator Zapadnog Balkana, pa se sredstva EU, takođe, doživljaju kao jedno od oruđa koje bi moglo da pomogne u tome.
Nezavisni stručnjak Hubert Varsman smatra da bi ona mogla doći, recimo, iz Rusije, Centralne Azije, Kine.
