Direktor Lekarske komore Srbije za "Vesti": Svet više ceni srpske lekare
Srbija je suočena s konstantnim odlivom lekara, kvalitetno školovanog kadra koji u svojoj zemlji teško dolaze do posla, dok ih u inostranstvu veoma cene. Predsednik Lekarske komore Srbije dr Milan Dinić svestan je lošeg trenda, ali je jednako istina da malo toga zavisi zaista od lekara.
- Godinama u Srbiji nije rađen sistemski kadrovski plan, a do pre nekoliko godina imali smo zamrznute specijalizacije u trajanju od osam godina, što je doprinelo tome da danas imamo ograničen broj lekara specijalista. Medicinski fakulteti sa svoje strane, imaju ograničen kapacitet nastave pa je potrebno dosta vremena da se ta rupa popuni i da lekari koji čekaju na specijalizacije, dobiju mogućnost da iste i steknu.
Javnost je posebno osetljiva na korupciju u zdravstvu. Šta učiniti da tu poverenje bude veće?
Problem je u sudovima
Zašto u Srbiji lekari, u najvećem broju slučajeva, ne odgovaraju za nesavesno lečenje ili prolaze za veoma malim kaznama?
Nijedna druga profesija nema zakonom definisan toliki stepen kumulativne odgovornosti kao lekarska profesija. Prema Zakonu o zdravstvenoj zaštiti u republici Srbiji, zdravstveni radnici za svoj rad preuzimaju stručnu, etičku, kaznenu, materijalnu i disciplinsku odgovornost. Pored toga, zdravstveni radnici sa visokom školskom spremom, prilikom prijema diplome, potpisuju izjavu da će poštovati Hipokratovu zakletvu, kao i načela profesionalne etike. Zašto sudovi u Srbiji presuđuju na određeni način u nekom pojedinačnom slučaju je pitanje za sudove.
- Korupcija je sistemski problem koji prožima gotovo sve sfere našeg društva i stepen korupcije u zdravstvu ne zaostaje ali ni ne odskače. Rešavanju sistemske korupcije, pa tek onda i pojedinačne, koja je prisutna u zdravstvu, može se pristupiti samo jačanjem institucija i vladavine prava. Konkretno u zdravstvu, jedno od ključnih rešenja bilo bi preciznije definisanje prava i obaveza kako lekara, tako i pacijenata.
Zašto ljudi čekaju na preglede i po godinu dana?
Nažalost, u Srbiji postoji nesaglasje između potreba pacijenata i kapaciteta zdravstvenog sistema. To se može rešiti osnaživanjem primarne zdravstvene zaštite, čime će se rasteretiti sekundarni i tercijalni nivo zdravstvene zaštite gde postoje liste čekanja, ali i boljim korišćenjenjem kapaciteta privatnog zdravstvenog sektora.
U Srbiji se uspešno izvode vrlo teški zahvati presađivanja jetre ili srca, pa do presađivanja materice. Gde su naši stručnjaci u odnosu na region i Evropu, posebno u pogledu ulaganja zemlje u zdravstvo?
- Srbija ima izuzetne stručnjake među lekarima, što potvđuju njihovi profesionalna dostignuća, kao i činjenica da su veoma traženi i cenjeni i van zemlje. Međutim, pored izuzetnih stručnjaka, smatram da u Srbiji ne postoji dovoljna medijska pažnja i zasluženo vrednovanje savesnog rada preko 30.000 lekara koji svakodnevno vode računa o zdravlju građana i koji u proseku imaju i 50 pacijenata dnevno.
Kako gledate na to da se deca u inostranstvu leče skupljanjem novca sms porukama i pored zdravstvenih fondova?
Fond za lečenje dece u inostranstvu je formiran na principu solidarnosti, država je uložila jedan deo novca, a ostalo su donacije. Ne smatram da postoji išta loše u solidarnosti i pozivanju građana da pomognu najmlađim sugrađanima kojima je potrebno lečenje u inostranstvu. Ono što bi moglo da se promeni jeste način na koji se raspodeljuje novac koji se prikuplja, pa da ako imamo, na primer, dvadesetoro dece kojima je hitno potrebno lečenje u inostranstvu, budu organizovane akcije prikupljanja novca jednako za sve, kako bi se svima pružila jednaka šansa da dobiju lečenje.
