Na birališta kao na pijacu
Opet izbori i opet vanredni. Ovaj put prestonički naprednjački funkcioneri su prelomili da se u decembru glasa za Skupštinu Beograda. Reč izbori, koja se sve glasnije i učestalije čuje u Srbiji, ozbiljno pretenduje da postane najčešća u političkom rečniku.
Baš kao što su zbog učestalosti izbornih utakmica, a bilo ih je devet od 2012. od lokalnog do republičkog nivoa, građani na birališta počeli da idu kao na pijacu! Na glasačke kutije, korišćene za predsedničke izbore u aprilu, još nije pala prašina, a žitelji dvomilionske prestonice već u decembru će, umesto idućeg proleća, ponovo morati na birališta.
Stalne tenzije
SNS se ne plaši
Aleksandar Vučić nije siguran da je najbolje rešenje da izbori u Beogradu budu u decembru, ali se neće protiviti stavu stranačkih kolega kojima je poručio da se ne plaše kampanje.
- Rekao sam im: "Ljudi, idite i nemojte da se plašite. Idite i pobedite" - kazao je Vučić.
Upitan da li je u redu da lista nosi njegovo ime, Vučić je uzvratio pitanjem:
- Zašto ne bi bilo budući da sam predsednik SNS-a i da ću se zajedno s njima boriti da Beograd, kao i drugi gradovi, bude lep - kazao je predsednik Srbije.
Kao razlozi čestih izbora, a bilo ih je šest od dolaska na vlast koalicije predvođene SNS-om, pominju se provere rejtinga u narodu i glasanja pre bolnih reformi i drugih nezgodnih poteza koji ruše popularnost. Biće da je najverovatnije reč o održavanju stalnih tenzija, ne samo među građanima, već i političkim protivnicima da bi, kako kaže za "Vesti" Miroslav Šutić, istraživač javnog mnjenja, oni ne bi konsolidovali i krenuli u napad kontra stavovima i strategijom.
- Neizvesnost i njeno konstantno održavanje postalo je manir i još jedna stavka u lepezi uznemirujućih vesti koje se plasiraju građanima. To je, u stvari, jedina konstanta koja se uspešno proizvodi i koja sprečava konsolidaciju protivnika i obezbeđuje dominaciju vladajuće partije - tumači Šutić.
On dodaje da se, izgleda, strategija podizanja tenzija neizvesnošću ispostavila kao neprepoznatljiva opoziciji.
- Opozicioni lideri konstantno učestvuju u tim dešavanjima i ispadaju pokusni kunići vlasti. Umesto da se ne petljaju i udalje od te udice, da odbace to ludilo, ponašaju se totalno nezrelo, idući kao "muve na lepak" na stalno uzbuđenje - kaže Šutić.
Sagovornik "Vesti" smatra da nema i neće biti promene vlasti sve dok se opozicija ne bude "sabrala" i mentalno i za zelenim stolom.
- U matrici su žrtve i to moraju da prepoznaju, jer ovako ne mogu ni mirno da spavaju, ni da razmišljaju. Ništa novo im neće doneti beogradski izbori, ukoliko opozicioni lideri ne sednu i dogovore se o zajedničkom nastupu - kaže ovaj istraživač.
Strah od pada
Tim Vuka Jeremića ocenio je da vlast želi da drži građane u stalnom vanrednom stanju, neizvesnosti i izbornoj kampanji, umesto da podiže životni standard i kvalitet života.
- Iako se nisu stekli zakonski uslovi, nameravaju vanredne izbore bez zakonskog osnova ili političke potrebe. To svedoči o strahu od pada rejtinga, nemogućnosti da nađu jednog dobrog kandidata za gradonačelnika, kao i nedostatka ozbiljnih rezultata u Beogradu - kaže Jeremić.
Preletači na čelu
Dramatrug Siniša Kovačević smatra da naprednjacima ne odgovara da čekaju redovne izbore naredne godine jer im se, kako je rekao, "podrška u glavnom gradu kruni zbog raznih afera". On ističe da se na čelu Beograda nalazi sve što je preletelo iz drugih stranaka u SNS jer napredanjaci nemaju svog da ga stave među te, kako je i sam Vučić nazvao beogradsko rukovodstvo, "kompletne idiote".
- Zbog kratkog vremena, opozicija je u neugodnoj situaciji, a pritom nema ni medije ni novac. Pitanje je da li pod ovakvim uslovima treba da izađu na izbore. Mada, ako negde opozicija može da dobije, onda je to Beograd. Opoziciji je potrebna sloga koje nema. Moguće je da su ljudske sujete u pitanju, odsustvo osobe koja ima lidersku harizmu da okupi opoziciju, a moguće je da su u pitanju i neumereni apetiti - rekao je Kovačević za N1.
Svi izbori od 2012.
dvaput se glasalo za šefa države (2012. i 2017.)
dvaput za pokrajinski parlament (2012. i 2016.)
lokalni izbori u Srbiji (2012. i 2016.)
izbori za republički parlament (2012, 2014. i 2016.)
Za bojkot predstojećih izbora je Pokret Dveri koji tvrdi da su oni unapred namešteni. Saša Radulović, lider Pokreta Dosta je bilo, smatra da vlast žuri sa izborima iz sopstvenog straha, a dodaje i da treba razmisliti o bojkotu, jer ima opozicionih stranaka koje to nisu i sarađuju sa vlašću. Poslanik i analitičar Đorđe Vukadinović poziva opoziciju da se ujedini u što širem frontu, jer beogradski izbori nisu prilika za ideološka sučeljavanja, već za borbu za što veću podršku građana.
Svuda u svetu izuzetak, osim u Srbiji: Klačar: Vanredni izbori kao pravilo
Izbori su česti od uvođenja višestranačkog sistema 1990. godine, a kako za "Vesti" ukazuje Bojan Klačar, izvršni direktor Centra za slobodne izbore i demokratiju, još češći od dolaska SNS-a na vlast 2012. godine. Za to, kako kaže, postoje dva razloga.
- Prvi je što smo i dalje predpolitičko društvo sa nedovoljno razvijenim nivoom demokratije. Zato su izborni ciklusi svuda redovni, a vanredni izuzetak, dok kod nas vanredni izlazak na birališta postaje pravilo, naročito u slučaju najvažnijih parlamentarnih izbora - pojašnjava Klačar.
Kao drugi razlog navodi činjenicu da vladajući SNS presuđuje o izbornim terminima, gledajući kako da rezultati idu njima u prilog.
- Ranije su izbori raspisivani zbog objektivnih okolnosti, kada se izgubi većina ili je reč o jako važnim odlukama poput Kosova. Sada SNS ima stabilnu većinu, pa su razlozi izlaska na izbore subjektivni. Oni na taj način održavaju vanredno stanje među svojim glasačima, a opoziciji ne dozvoljavaju da se usaglasi - pojašnjava Klačar uz ocenu da vlast žuri jer su male šanse opozicije da se do decembra ozbiljnije udruži.
