Puna usta Kosova samo pred kamerama
Najveće selo u Metohiji suočeno je sa novim talasom problema. Osim što mladi odlaze u potrazi za poslom, meštane zabrinjava i talas prodaje imovine, za koji kažu da bi mogao ozbiljno da ugrozi opstanak. Zamenik šefa Kancelarije za zajednice, Slobodan Petrović, ističe da pokušava sve da se taj negativni trend zaustavi. Podvlači da Srbi imaju u vlasništvu oko 10 kvadratnih kilometara zemlje, a da je do sada prodato oko 10 hektara i da za to, kako smatra, nema nikakvog pravog opravdanja.
- I Albanci nemaju posla, pa ne prodaju svoju imovinu - ističe Petrović, dodajući da ugrožena bezbednost Srba u Goraždevcu i okolini nije ni motiv ni izgovor da se odriču dedovine.
Parcelu za automobil
- Niko nije prodao zato što ne može da obrađuje njivu ili da ide u polje. U poslednjih desetak godina nije bilo nijednog incidenta. Posle rata ljudi jesu prodavali jer su bili pod pritiskom, ali nisam primetio da je sada takva situacija. Eto, danas ljudi prodaju jer im nedostaje novca, misle da su uzeli neke velike pare, međutim, kada sve saberemo, za to što su dobili mogu da kupe jedan normalan auto i ništa više od toga. Žestoko sam protiv prodaje i ne preporučujem je nikome. Skoro sam pitao jednog koji je prodao imanje - je l' se ti sada mnogo bolje osećaš? Nije imao odgovor.
Gajite pasulj!
- Ovde je jako čudno da kada neko ode u penziju niko ne može da se zaposli umesto njega. Država treba da pomogne mladima da se osamostale, da osete da neko brine o njima, da im omogući grantove, da neko edukuje mlade kako da otvore samostalne firme. U Goraždevcu je šansa u poljoprivredi. Fabrike neće niko da otvara, to je zamajavanje, ali je ovde dosta bogata, rodna zemlja. Na jednom hektaru rodi i po 1.000 kilograma pasulja, kilogram je tri evra, pa izračunajte koliko je to novca. Ali da bi došlo do toga morate da imate sistem za navodnjavanje. Vladi Srbije niko neće da zabrani da napravi sistem za navodnjavanje, budite sigurni. Ako za tri-četiri godine sa dva hektara pasulja uzmete 6.000 kilograma, već ste našli sebe. To je radno mesto.
Petrović ističe da taj trend može samo da se pojača, nikako da se zaustavi.
- To je zapravo najopasnije. A mi ne pružamo nikakav otpor. Ni kao zajednica, ni kao pojedinci, ni institucije. Ako sa nekim pričate, svi kažu - pa to je privatna imovina, svako ima pravo da radi sa njom šta hoće. I na tome se sve završava. A u selu se nažalost to saznaje uglavnom tako, što samo jedno jutro vidimo da naš komšija više nije isti čovek. I dok saznamo šta se desilo, on je već uzeo novac i otišao. Istina je da mi živimo u specifičnim uslovima, nije ovde sve sjajno i daleko od toga da teče mled i mleko, mi imamo ozbiljne probleme. Ali smatram da bi opravdanje za prodaju imovine možda i bilo ako time možete da rešite sebi neki problem, da obezbedite i sebe i svoje unučiće. Ovako, za sitno nešto, ne vidim razlog. A upravo ti isti se busaju u prsa: "Mi Srbi, mi veliki Srbi, mi pametni Srbi"! To tako za TV, sutradan su prodali parcelu.
Apatična omladina
Teški uslovi života i nemogućnost da se zaposle ili osnuju sopstveni posao naročito su uticali na mlade. Sve više, ističe naš sagovornik, odlaze mlade porodice sa decom.
- Često se ljutim i na omladinu u našem selu što nije agresivnija oko rešavanja svojih problema. Tim pristupom možda neće da reše svoj problem, ali oni ni ne pokušavaju. Među mlade je ušla totalna apatija. Tačno čekaju socijalu koju im primaju roditelji, to je oko 20-30 evra, pa sa tim izađu dve večeri u kafić, i posle toga sve nanovo. Ne grizu, ne preduzimaju ništa, ne pišu projekte. Verujte da je nezinteresovanost totalna.
Radio u Peći
Slobodan Petović rođen je 1956. u Skoplju i živeo je i radio u Peći. Kuću u Goraždevcu počeo je da pravi još pre rata. Od marta 2002. je počeo da radi kao šef podkancelarije za zajednice koju je osnovao Unmik, dok je danas njegovo radno mesto u okviru kosovske opštine Peć.
Petrović veruje da bi država Srbija mogla da zaustavi odlazak mladih ljudi, ali da bi oko toga trebala da se angažuje "ne malo, nego puno više".
- Na primer, svi smo mnogo očekivali od Doma zdravlja koji je otvoren u Goraždevcu. Nadali smo se da će da zaposle bar desetak mladih ljudi. Jeste Vlada Srbije otvorila nove prostorije, ali od toga nema niko koristi. Niti je bolja zdravstvena usluga, niti su nekoga novog tu zaposlili. Na neki način smo i gubitnici, jer svi će reći, pa dobili ste sve novo, a realnost je da i pored opremljene laboratorije u Goraždevcu mi i dalje idemo u Peć da nam urade analizu krvi. Jer, te ovo nedostaje, te ono. Dakle, da im nisu puna usta Kosova samo za TV Dnevnik, nego da se nešto i konkretno realizuje.
Kada je reč o opstanku i ostanku Srba u Goraždevcu, Petrović kaže da je do skoro bio potpuni optimsta, ali da njegov entuzijazam polako jenjava.
- Mislim da imamo još šanse, ali ako se organizujemo. Ne partijski, nego čisto domaćinski, da stanemo, da se sakupimo deset, petnaest domaćina, da sednemo i da se dogovorimo da zadržimo selo. Jer ovde sve partije, ne samo ove koje su sada na vlasti, gledaju samo svoje članove, a to je poseban aspekt koji utiče ne naše nejedinstvo.
