Poslušnici zauzeli ključne funkcije: Vojnici partije oterali stručnjake
Podobnost je postala važnija od stručnosti, čak i u policiji i pravosuđu Srbije, najosetljivijim sferama društva. To je sve češća ocena stručnog javnog mnjenja koja se čula i posle informacije da je Vlada Srbije smenila Miloša Oparnicu sa mesta načelnika Sektora unutrašnje kontrole MUP-a i imenovala dosadašnjeg zamenika Dragana Kujundžića.
MUP tvrdi da je novi načelnik izabran na konkursu, ali se ne navode razlozi za smenu Oparnice, koji slovi za stručnog.
Kujundžić je iz medija poznat kao čovek koji je potpisao krivičnu prijavu protiv žandarma zbog incidenta na Paradi ponosa 2014. kada su povređeni braća predsednika Srbije Andrej Vučić i gradonačelnika Beograda Predrag Mali. Zanimljivo je i da je sektor MUP-a koji mu je poveren zadužen za vrlo osetljive teme: nereagovanje policije u slučajevima Savamala i nedavnog napada na novinare tokom polaganja zakletve predsednika Srbije.
Knjižica pre diplome
Dragan Dobrašinović, čelnik Koalicije za nadzor javnih finansija objašnjava da nije novost da partijska knjižica preteže nad harvardskom diplomom. To je, podseća on, "praksa još od Josipa Broza i vremena kad su robijašnice proglašavane za komunističke univerzitete".
Ni tri ovce da sačuvaju
- Da je Srbija iole pristojnija zemlja, pojedini ljudi koji su kod nas ministri u Vladi Srbije i čelnici važnih institucija, ne bi mogli na osnovu znanja i stručnosti ne da budu tu gde jesu, već ne bi mogli da vode ni zemljoradničku zadrugu u nekom omanjem selu - ocenio je Dobrašinović.
- Sada je problem što je princip političke lojalnosti i pripadnosti doveden do ogoljene brutalnosti. Vučićeva mašina za demontiranje institucija dovođenjem ljudi bez referenci, kredibiliteta i integriteta radi kao švajcarski sat. U tom smislu se mora priznati da su ova i prethodna vlast šampioni negativne selekcije koja Srbiju već skupo košta - ukazuje Dragan Dobrašinović za "Vesti".
Prosek ocena na Pravnom fakultetu tek nešto iznad šest i 13 godina studiranja nisu predstavljali nikakvu prepreku vladajućoj garnituri da izabere Zorana Pašalića za Zaštitnika građana. Javna sprdnja sa novim zaštitnikom išla je do te mere da su radikali Pašalića pitali iz čega je dobio sedmicu i pokvario prosek čisto šest.
Kad su birane sudije Ustavnog suda opozicija je tvrdila da se glasalo "na osnovu zasluga za stranku, a ne za državu i građane", kao i da je izbor po partijskoj i rođačkoj liniji omogućen Ustavom koji predviđa da stranke i predsednik Srbije predlažu kandidate. Tada je u javnost iskočilo i da je jedna od sudija i supruga Srđana Kolarića, člana Glavnog odbora SNS-a i predsednika čukaričkih naprednjaka.
Advokat iz Čačka Mladen Nenadić nikad nije radio kao tužilac, ali to mu nije smetalo da bude imenovan, kako se spekulisalo intervencijom državnog vrha, na funkciju specijalnog tužioca za organizovani kriminal umesto Miljka Radisavljevića. Koliko se nije gledalo na znanje i iskustvo dokumentovala je rang-lista kandidata na kojoj sklonjeni Radisavljević ima 50 bodova na "vrednovanje stručnosti i sposobnosti", dok novi tužilac Nenadić ni boda, ali je Radisavljevića stigao u zbiru, zahvaljujući pisanom testu na kojem je "zaradio" 50 poena.
Uvid u dokumentaciju
Sistematsku kontrolu svih institucija i njihovo paralisanje, prema rečima Ivana Ninića, izvršnog direktora Centra za vladavinu prava, vlast obavlja putem lojalnih i nekompetentnih kadrova.
- Procena vlasti posle pet godina vladavine je da ne treba samo neke, već gotovo sve ljude na važnim mestima menjati kako bi hermetički bio zatvoren čitav sistem. Vučić je shvatio da su najbolji lojalni ili ucenjeni i u kadriranju pronalazio adekvatne zamene po istom ključu ne obazirući se na stručne kvalitete - pojašnjava Ninić i ističe da je zasad jedini preostali "revolucionar", Rodoljub Šabić, poverenik za informacije.
Zbog sumnji u pravilan izbor kandidata za neki položaj, prema rečima Zlatka Minića iz Transparentnosti Srbija, važno je da do javnosti dođe uvid u dokumentaciju.
- Tako bi se tačno znalo na osnovu čega je neko prošao na konkursu i bolji je od drugih prijavljenih. Zbog sumnji da na važne pozicije dolaze podobni, a ne sposobni, treba dati na uvid i zapisnike konkursnih komisija - pojašnjava Minić za "Vesti".
On napominje i da bi upravo zbog sumnji u nečiji izbor bilo dobro oglašavati se dokumentacijom o stručnosti, a ne partijskim saopštenjima.
- Javnost treba da zna i kriterijume prilikom izbora na najvažnije funkcije, ali i da li su uslovi za izbor po zakonu ili ih utvrđuje ona institucija koja raspisuje konkurs - smatra naš sagovornik.
Najdrastičniji primeri
Dragan Kujundžić
- na mestu načelnika Sektora unutrašnje kontrole MUP smenio Miloša Oparnicu, koji je važio za vrlo stručnog. Kujundžić je poznat kao čovek koji je potpisao krivičnu prijavu protiv žandarma zbog incidenta na Paradi ponosa 2014. kad su povređeni braća predsednika Srbije Andrej Vučić i gradonačelnika Beograda Predrag Mali.
Bratislav Gašić
- Visoki funkcioner SNS-a postavljen je na čelo Bezbednosno informativne agencije, što je prvi put posle 2000. da tajnu službu vodi partijski funkcioner koji je, uzgred, naveo da je ekonomista po zanimanju, dok je javnosti poznat kao TV magnat.
Zoran Pašalić
- iako je Pravni fakultet studirao 13 godina sa prosekom malo iznad šest, to nije bila prepreka da vladajuća garnitura izabere Zorana Pašalića za Zaštitnika građana. Beogradom kruži priča da je na izbor Pašalića direktno uticao Goran Vesić, naprednjak blizak najvišem vrhu stranke.
Mladen Nenadić
- advokatu iz Čačka Mladenu Nenadiću nije smetala činjenica da nikad nije radio kao tužilac da bi, kako se spekulisalo, intervencijom sa državnog vrha bio imenovan za specijalnog tužioca za organizovani kriminal umesto Miljka Radisavljevića. Koliko se nije gledalo na znanje i iskustvo, potvrđuje rang-lista kandidata na kojoj Radisavljević ima 50 bodova na "vrednovanje stručnosti i sposobnosti", dok Nenadić nema ni bod, ali je Radisavljevića stigao zahvaljujući pisanom testu na kojem je "zaradio" 50 poena.
Politikolog "ekspert" za šume
Minić naglašava da je partijsko upravljanje vrh ledenog brega.
- Ono se ne tiče samo direktora javnih preduzeća i njihovih plata, već je problem mnogo dublji, a gubici veliki. Kad imate partijsko upravljanje umesto profesionalnog menadžmenta, vi onda imate partijsko zapošljavanje, partijske firme koje dobijaju poslove, koje isporučuju robu za javna preduzeća, koja im možda nije potrebna - kaže Minić.
On je naveo da je Transparentnost Srbija došla do 28 nepravilnosti u vezi sa postavljenim i izabranim direktorima. Jedan od najdrastičnijih je Zoran Drobnjak, direktor Puteva Srbije, koji je u v.d. stanju šest godina, a mandat mu je poslednji put produžen 2013. Od 30 nadzornih odbora, u 29 smo našli nepravilnosti. Ili nemaju potrebno obrazovanje ili iskustvo, a visoke škole su završavali 2012. i 2013. - rekao je Minić.
On navodi i primer gde je neadekvatno zamenjena stručnost.
- U Srbijašumama je razrešen direktor koji je bio diplomirani inženjer šumarstva, a doveden politikolog koji je bio u nadzornom odboru Zavoda za udžbenike. U Resavici je direktor bivši kriminalistički inspektor, što je možda dobro jer su prethodna dva direktora uhapšena, ali to nema veze sa rudarstvom - nabraja Minić.
