Masovan odlazak stručnjaka iz Srbije: Nema leka za egzodus
Srpsko zdravstvo je, prema rečima dr Vesne Jovanović, bivše direktorke Lekarske komore Srbije, vrzino kolo koje će se teško rasplesti. Na birou posao čeka 2.300 lekara, a u bolnicama manjak anesteziologa, patologa, radiologa i mnogih drugih specijalnosti.
Dok Srbe nema ko da leči, samo tokom prethodne dve godine Nemačka je bogatija za 530 srpskih doktora. Tokom prethodnih godinu dana sertifikat dobre prakse koji je neophodan prilikom zapošljavanju u inostranstvu tražilo je 826 lekara. Među njima najviše je onih iz Beograda. Specijalisti napuštaju svoja radna mesta i odlaze, pored Nemačke i u Sloveniju, na Maltu, u skandinavske zemlje, na Bliski istok...
Odlična reputacija
826
doktora tražilo sertifikat dobre prakse
Medicinski fakultet ima odličnu reputaciju, pa im nostrifikacija diplome u najvećem broju slučajeva nije potrebna. Dok u Srbiji lekar specijalista ima platu od 500 do 700 evra, na Malti, na primer, može zaraditi oko 3.000 evra mesečno!
- Postoji dizbalans. Oni koji sede na birou su mladi lekari koji su tek završili fakultete. Retko se dešava da su nezaposleni specijalisti onih oblasti koje su deficitarne. Problem je što politika dodele specijalizacija nije vođena u kontinuitetu, kako biste blagovremeno dobili svršenog kardiologa, hirurga ili bilo kojeg drugog specijalistu - kaže za "Vesti" dr Jovanović.
Ostajemo bez kadra
Dodatni hendikep srpskog zdravstva je nepovoljna starosna struktura u zdravstvu. Gotovo polovina lekarskog kadra starija je od 50 godina, a u narednih pet do sedam godina više od 60 odsto specijalista odlazi u penziju! Godinama su radna mesta koja su se upražnjavala odlaskom u penziju gašena. Ministarstvo zdravlja je počelo proces podmlađivanja kadra, a razmišlja se i o ponovnom uvođenju volonterskih specijalizacija.
Ona ističe da mlad doktor mora da prođe desetogodišnju školu kako bi mogao da nadoknadi mesto u određenoj oblasti medicine koje je otvoreno.
- Sve je vezano i za materijalnu situaciju, jer ustanove nemaju novca da zaposle mlade lekare mimo dozvole iz ministarstva. Dok se ne napravi konzistentna nacionalna strategija razvoja zdravstva, u delu ljudskih resursa pre svega, neće ništa krenuti nabolje - objašnjava dr Jovanović.
Prema podacima Lekarske komore Nemačke, čak 67 doktora iz Srbije je protekle dve godine u toj zemlji otvorilo svoju privatnu praksu.
- To je tragedija za našu državu. Ne možemo da utičemo na odlazak lekara. Svetsko ekonomsko tržište je postalo globalno. Ljudi odlaze tamo gde im je bolje. Mi, kao država, moramo da nađemo modus da ih zadržimo, jer nam se ne isplati da ih školujemo o trošku budžeta, pa da oni posle toga odu - dodaje dr Jovanović.
Nemački uslovi
Nemačkoj nedostaju lekari zato što se u poslednje vreme u ovoj zemlji otvaraju brojne nove zdravstvene ustanove. Trenutna "potražnja" je za 5.500 lekara, a očekuje se da u bliskoj budućnosti bude traženo više od 20.000 doktora! Najviše se traže internisti, hirurzi, ginekolozi i anesteziolozi. Uz visoke plate, nudi se i godišnji odmor od 31 dana, pomoć u pronalaženju stana i učenju jezika. Deo prekovremenih radnih sati mesečno dodatno se plaća, a deo se pretvara u slobodne dane.
Milionski gubitak
Više od 100.000 evra Srbija utroši da iškoluje jednog studenta medicine. Ako se ta brojka pomnoži sa brojem onih koji su otišli, izgubili smo više od 53 miliona evra. Ukoliko Srbija uđe u Evropsku uniju, prema rečima bivše direktorke LKS, to će dodatno povećati odliv zdravstvenih radnika.
- To možemo da vidimo na primeru Hrvatske. Lakoća odlaska je onda veća. Diplome su važeće, nije potrebna nostrifikacija i odlazi se kao da se ide u susedni grad! Ljudi odlaze tamo gde im je lagodnije. Za naš zdravstveni sistem to nije dobro, ali moramo razumeti da ljudi pokušavaju sebi da obezbede bolji materijalni status. Evropsko tržište može da apsorbuje sve naše lekare. Na državi je da preduzme nešto da to spreči - zaključuje dr Jovanović.
Radni odmor kod komšija
Među onim lekarima koji traže sertifikat ima dosta onih koji odlaze da rade u Bosnu i Hercegovinu ili u Crnu Goru za vikend ili tokom godišnjeg odmora.
- Ne znamo koliko tačno njih ode u inostranstvo, jer takvu evidenciju dosad nismo vodili. Međutim, sada smo uneli male promene prilikom podnošenja zahteva za izdavanje sertifikata. Ubuduće će lekari morati da navedu u koju svrhu im se sertifikat izdaje, koliko imaju godina i koje su specijalnosti i da li planiraju da se isele iz zemlje i gde - objasnio je dr Milan Dinić, direktor Lekarske komore Srbije.
Nisu lekari jedini koji napuštaju Srbiju: Odlaze i inženjeri, računovođe i advokati
100.000
evra košta državu školovanje samo jednog doktora
Osim lekara, Srbiju napuštaju mladi školovani ljudi svih obrazovnih profila. Nemačka ima otvorene konkurse za 400.000 inženjera, a trećina srpskih inženjera ode u svet čim diplomira. Odlaze i medicinske sestre, molekularni biolozi, kuvari, konobari i matematičari, a Srbija je dosad "častila" strane države sa 12-13 milijardi evra, poklanjajući im obrazovane kadrove.
Veliki broj arhitekata odlazi u zemlje Bliskog istoka, a SAD sve više preplavljuju srpski vozači. U Australiji su računovođe na ceni, te veliki broj mladih svršenih ekonomista odlazi preko okeana.
Vesna Rakić-Vodinelić, dugogodišnji profesor Pravnog fakulteta u Beogradu, ukazuje da se u odnosu na ranije, kada su odlazili visokoškolci internacionalnih zanimanja poput lekara, mašinskih inženjera i elektroinženjera, poslednjih godina armija advokata interesuje za odlazak.
- Zanimljivo je da i studenti i diplomci Pravnog fakulteta hoće da odu, iako se u svakoj, pa i našoj zemlji uči domaće pravo. Oni dobri, vredni i sa znanjem jezika su u tome i uspevali, a najviše su osim nekih evropskih zemalja išli na usavršavanje u SAD, Australiju i na Novi Zeland. Tamo su uglavnom i ostali - kaže ova profesorka u penziji.
